Glavna Samom sebi

Samom sebi

0 / 0
Koliko vam se sviđa ova knjiga?
Kakav je kvalitet fajla?
Preuzmite knjigu radi procene kvaliteta
Kakav je kvalitet preuzetih fajlova?
Prijevod Albin Vilhar, predgovor Miloš Đurić
Godina:
2004
Izdavač:
Dereta
Jezik:
serbian
Strane:
109
Fajl:
PDF, 5,41 MB
Preuzeti (pdf, 5,41 MB)

Možda će vas zanimati Powered by Rec2Me

 

Najčešći pojmovi

 
0 comments
 

To post a review, please sign in or sign up
Možete napisati recenziju za knjigu i podeliti svoje mišljenje. Ostale čitaoce će uvek zanimati vaše mišljenje o knjigama koje ste pročitali. Bez obzira da li vam se knjiga svidela ili ne, ako iskreno i detaljno izložite svoje misli, ljudi će pronaći nove knjige koje im odgovaraju.
.

...
DERET!

www.dereta.co.yu
office@dereta.co.yu

MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Marko Aurelije

Urednik
Dragan Mojović

Samom sebi
Prevod

sa

grčkog

Albin Vilhar
Predgovor

Miloš N. Đurić

Beograd
20DA

BEKETA

Stoička škola i Marko Aurelije
PREDGOVOR

I. Glavni predstavnici stoičke škole
U istoriji stoičke škole, koja je izgradila najzna­
menitij i sistem helenističkog vremena, razlikuj u se
tri perioda: stariji period (od god. 300. do 1 30. s. e.),
srednj i ili, bolje, helensko-rimski (od god. 1 3 0 . do
5 0. s. e.) i pozni (od god. 50. s. e. do u III vek n. e.).
a) Stariji period

Stoičku školu osnovao je Zenon iz Kitij e na
Kipru. Posle dugog naučnog pripremanj a i ugleda­
j ući se na Epikura, on se god. 3 0 1 . sam pojavio kao
učitelj filozofije i otvorio svoj u školu, a kao mesto
svojih predavanj a odabrao j e na atinskom trgu 1s­
likani trem (L'toa 1tOt1<l,A:Tl) koj i se tako zvao po
tome što je bio ukrašen Polignotovim freskama, ko­
je su slavile j unačka dela Atinjana (D. L. VII 5 ) .
Kao Zenonovi učenici isticali s u se Ariston,
Miltij adov sin iz Hij a, koji je zbog svoje izvanredne
besedničke obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim
Persej iz Kitije, Zenonov zemlj ak, Heril iz Karta­
gine, mnogostrano obdareni Dionisije iz Herakleje

8

Miloš N. Đurić

na Pontu, s nadimkom Metatemen, j er j e docnije
prišao kirenskoj ili Epikurovoj školi, Arat iz Sola,
pesnik Nebeskih pojava, a naročito Kleant iz Asa u
Troadi.
Kleantovi učenici bili su Sfer iz Bospora, a
naročito Hrisip iz Sola, koj i j e svojom sistematiza­
torskom sposobnošću i revnosnom i svestranom
obradom celokupnog materij ala izgradio pravi sis­
tem ort0doksnog stoičkog učenja i tako postao dru­
gi, tj . definitivni osnivač škole.
Za svoga naslednika Hrisip j e odredio svoga
užeg zemlj aka Zenona iz Tarsa. Ovoga je nasledio
Diogen iz Seleukije na Tigridu, koji je već slušao Hrisi­
pa i god. 155. zajedno sa akademikom Karneadom i
peripatetičarem Kritolaj em, bio treći član poslanstva
koje su Atinjani poslali u Rim.
Diogenovi učenic; i bili su Antipatar iz Tarsa,
njegov naslednik u sholarhatu, uz kojega se često
spominje nj egov zemljak Arhec!em, osnivač stoičke
filij ale u Babilonu, zatim veoma samostalni i mno­
gostrani Boet iz Sidona, Apolodor iz Seleukij e, zna­
meniti gramatičar Apolodor iz Atine, pisac Hroni­
ke, i Gaj BIosije iz Kume, koga Plutarh u Životu T
Grakha prikazuj e kao slobodoumna čoveka: on je
bio duhovni začetnik agrarnih reformi T iberij a
Sempronija Grakha.1
I Videti: Veljko Gortan, Filosof Blasije iTiberije Grakho, Zbor­
nik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I ( 1951) 423-432.

Stoička škola i Marko Aurelije

9

Od spisa starih stoičara sačuvani su samo
odlomci. Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoico­
rum veterum fragmenta collegit Joannes ab Arnim.
Vol. I: Zeno et Zenonis discipuli, Lips. 1 905; vol. II:
Chrysippi fragmenta logica et physica, Lips. 1 90 3 ;
vol. III: Chrysippi fragmenta moralia. Fragmenta
succesorum Chrysippi, Lips. 1 903; vol. IV: Indices
conscripsit M. Adler Lips. 1 924.
b) Helensko-rimski period
1.

Panetije

Od Antipatrovih učenika naj znamenitij i bio
je Panetij e, rođen između 1 85. i 1 8 0, a umro u
početku I veka s. e. On j e Antipatra i nasledio kao
sholarh (Ind. Herc. col. 53 ) i nj ime počinj e nov
razvitak i srednj i period stoičke škole. Bio je iz Lin­
da na ostrvu Rodu, koj i je svoj im geografskim po­
ložaj em i pregalaštvom svoga stanovništva postao
naj znamenitije trgovačko mesto u Egeidi i okolnim
oblastima, i gde se staro helenstvo dorske krvi i
dorskog duha naj čistije očuvalo. U političkom pog­
ledu Rod se odlikovao uzornom umerenom demok­
ratijom (Cic. De rep. III 48), svojom eunomijom i soci­
jalnim duhom posedničkih klasa (Strab. XIV 652-653 ),
koj e su svojom političkom dalekovidnošću umele
da ostrvu sačuvaju stvarnu samostalnost i da mu
pribave značaj političkog činioca koj i je od rimskog

10

Miloš N . Đurić

senata uziman u račun. Naj stariji sin Nikagore,
sveštenika dorske Atene� Panetije pripadaše ugled­
noj porodici, koj a se odlikovala u borbi i odnosila
pobede u sportu ( Strab. XIV 6 5 5 ) .
Posle Antipatra, on j e u Pergamu slušao Kra­
teta iz Mala, kome su ga mogle dovesti njegove es­
tetičke i književne naklonosti, a zatim, kad je došao
u Atin. u , Diogena, i ostao stoičkoj školi veran i posle
njegove smrti, za sholarhata Antipatrova. Osim
spisa stoičke škole, on je poznavao spise i drugih
filozofijskih škola, tako da je Kikeron mogao o nje­
mu kazati: " Semper habuit in ore Platonem, Aris­
totelem, Xenocraten, Theophrastum, Dicaearchum,
ut ipsius scripta declarant" (De fin. IV 28, 79 ) .
Z a nj egov život bili s u presudni njegov dola­
zak u Rim i poznanstvo s mnogim uticajnim Rimlja­
nima, a naročito s Gaj em Lelij em i nj egovim pris­
nim prij ateljem Publijem Kornelijem Skipionom
Afrikancem Mlađim, s kojim je možda već god. 146.
bio u Glavnom stanu pred KartaginorrL Kad j e
Skip ion, god. 146, p o naređenj u vlade, preduzeo ve­
liki put na Istok da u samim mestima prouči poli­
tičke prilike, pozvao je Panetija da kao njegov prati­
lac učestvuj e u tome putovanj u. Put je trajao više od
godinu dana, i oni su obišli Egipat, Sirij u, Pergam,
Heladu i Rod. Između god . 1 42. i 1 40 . saobraćao
je Panetij e u Skipionovoj kući s istoričarem Poli­
bijem, koji nij e bio filozof, ali se nj egova original­
nost sastojala u tome što je shvatio da je rimska
vlast nad svetom bila istorij ska nužnost, raza brao

Stoička škola i Marko Aurelije

11

duboke uzroke toga golemoga događaja i proraču­
nao mu posledice. Panetij ev boravak u Rimu znača­
j an je naročito zbog toga što su on i Gaj Blosije, nj e­
gov saučesnik, stoičku filozofij u presađivali na rim­
sko zemljište, gde je ona izvršila velik uticaj , 2 ali j e
još važnije bilo to što j e o n u Rimu u najvećoj meri
proširio svoj e vidike i što je imao prilike da u skipi­
onskoj atmosferi uoči metode i snage koje su
određivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene
i Rimlj ane Skipion i Panetije bili su uzoran primer
prijateljstva između državnika i predstavnika nauke.
Kao filozof on j e uživao veliki ugled kod rimske
aristokratij e, i Kikeron, na primer, zove ga vel prin­
ceps eius, sc. Stoicae disciplinae (De div. I 3, 6,
Acad. II 33, 1 07) i gravissimus Stoicorum (De off. II
14, 5 ) . Poslednjih godina svoga života boravio j e
delom u Rimu, delom u Atini, ali s e naposletku nas­
tanio u Atini, gde je Antipatra pomagao u nastavi, a
kad se ovaj zbog starosti postepeno povlačio i osta­
jao kod k uće, isprva ga je zamenjivao, i naposletku,
kad je Antipatar umro, postao upravnik škole.
Pravi Helen, stoičar iz Linda izvršio je pohelenji2 Videti: Svet. Nikolajević, O stoicizmu u rimskoj državi,
Otadžbina IV ( 1 8 8 8 ), 236-26 8 ; E. Vernon Arnold, Roman Stoicism,
Cambridge 1 9 1 1 ; L. Meylan, Panetius et la penetration du stoicisme
il Rome au dernier siecle de la Republique, Rev. de Theo!. et de Philos.
1929. 1 72-20 1 ; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und der Prinzi­
pat, Neue Jahrb. hir Wiss. und Jugendb. 1 929, 653-675; Ch. N .
Smiley, Stoicism and its Influence on Roman Life and Thought, Class,
Journ. 29 ( 1 934), 645-657; Pietro de Francisci, Lo spirito della civiitil
Romana, 1 940, nem. prevod 1 94 1 , 178-194.

12

Miloš N. Đurić

vanj e Stoe, tj. uneo u nju nov duh i otvorio u njoj
nov razvitak.
Od Panetijevih spisa, u kojima j e većim de­
lom obrađena praktična filozofija, najčuvenij i bio j e
O onom što dolikuje ( nEpi, 'tOU Kaui]KoV'to�), u
kome, po Kikeronovu sudu, sine controversia de of­
ficiis accuratissime disputavit (De off III 2, 7), i koji j e
Kikeron slobodno obradio u prvoj i drugoj knjizi
svoga spisa O dužnostima. Od ostalih spisa pomi­
nju se O eutimiji, O filozofijskim pravcima, O pro­
mislu, O Sokratu i sokratovcima.
Njegovi učenici od Rimlj ana bili su Kvint
Mukije Skevola, G. Fanij e, P. Rutilij e Ruf, L. Elije,
M. Vigelij e, Sp. Mumij e, Sekst Pompej , L. Lukilij e
Balbo, a od Helena Mnesarh iz Atine, njegov nasle­
dnik u sholarhatu, Hekaton s Roda\ Dardan iz Ati­
ne, Apolonij e iz Nise u Frigiji, Asklepiodot iz Nike­
j e, D ionisij e iz Kirene, a najveći i naj znamenitiji od
svih bio je Posidonije, koj i je živeo od 135 . do Sl.
god. s. e.
Panetij eve i Hekatonove fragmente izdao je
H. N. Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum frag­
menta, Bonnae 1 8 85, Diss.
2.

Posidonije

Rođen u Apameji u Siriji, Posidonij e se, posle
većih naučno-istraživačkih putovanj a po Italiji, Ga3 Vid. GomolJ, Der stoische Philosoph Hecaton. Bonn 1933.

Stoička škola i Marko Aurelije

13

lij i, Ligurij i, Š paniji, Siciliji i severnoj Africi, nas­
tanio u Rodu, koji mu j e postao druga postoj bina.
Tu j e osnovao čuvenu školu, gde su ga pored drugih
istaknutih Rimlj ana slušali Kikeron i Pompej . Kao
Solon, Pitagora, Herodot, Platon, Eudokso, Demo­
krit, i on je, dakle, putovao, i njegova shvatanj a su
odražaj njegovih putovanj a, i otuda nj egov univer­
salizam nij e enciklopedij ske prirode, ne leži u stru­
kama, nego u oštrini oka kojim on ne samo da uo­
čava ono što je naročito, i ndividualno i karakteris­
tično kako u prirodi tako i u duhovnom životu, ne­
go sagleda celinu koj om je obuhvaćeno i ono što j e
rastroj eno i rastureno. K. Rajnhart Posidonijev sis­
tem, s obzirom na metodu kojom je izgrađen, obe­
ležava kao najčistij u filozofiju oka a za samog Posi­
donij a kaže da je " der grosste Augendenker der An­
tike".4 Najuniversalniji duh što ga je helenizam izne­
drio, on je bio državnik, mislilac, ispitivač, vaspitač,
istoričar kulture, etnograf, tumač svih stvari. On
ponovo obraća pažnj u na prirodne nauke i uvodi ih
u Stou, laća se Aristotela, i to aristotelisanj e (aplCJ­
'to'tEAil�nv) zameraju mu strogi stoičari ( Strab. II p .
1 04 ) . K. Prehter ovako g a prikazuje: "U spajanju is­
točnj ačkog i helenskog načina postoj anja pravi
predstavnik helenizma, u isti mah i mističar i racio­
nalist, onaj ko veruj e u čudesa i egzaktan etiolog,
spekulativan mislilac i empiričar, samostalan pos­
matrač i prerađivač istorij ske tradicije, prirodnj ak i
4 K. Reinhardt, Poseidonios, Mi.inchen 1921, 5-6 .

14

Miloš N. Đurić

poznavalac ljudske prirode i u oblasti praktičke po­
litike, on j e sebi, samo delimično idući tragovima
svoga učitelja Panetija, stvorio shvatanje sveta u ko­
me se dosokratski, platonski, aristotelski i stoički
elementi vezuj u u skladno izgrađen sistem. "5 Kao
pitagorovac Arhita, kao peripatetičar Demetrije Fa­
leranin, kao njegovi prethodnici u školi Persej i Sfer,
i rod ski stoičar udruži vao j e u sebi državnika i filo­
zofa: bio pritan, najviši državni službenik u gradu i
dvaput j e putovao u Rim diplomatskim poslom,
god. 8 7. i 5 1 , j er su ga Rođani nagradili građanskim
pravom.
Posidonij eva proučavanj a i spisi prostiru se
gotovo na sve pozitivne nauke nj egova vremena:
matematiku, astronomiju, fiZiku, geografij u, istori­
ju i gramatiku, a svoja filozofij ska shvatanja izložio
j e u spisima O duši, O vrlinama, O svemiru, O
strastima, O gnevu, O onom što dolikuje i drugima
Odlomke iz njegovih spisa izdao j e J. Bake, Posi­
donii, Rhodii reliquiae doctrina e Lugd. Bat. 1 8 1 0,
ali ovaj zbornik j e posle novij ih proučavanj a Posi­
donija zastareo.
Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu
bio j e nj egov unuk po kćeri Jason iz Nise, koj i se
bavio pisanjem biografija i spisa iz istorije filozofij e.
5

K. Praechter, Die Philosophie des Aitertums, Berlin 1926, 478.

Stoička škola i Marko Aurelije
3.

15

Stoičari u Tarsu

Od ostalih učenika isticali su se Atenodor, s
nadimkom Kordilion, iz Tarsa, j edan od učitelj a
Makij a Porkij a Katona Utičkog, i Atenodor, sin
Sandonov iz Kane kod Tarsa, koji je po svom zaviča­
ju imao nadimak Kanj anin.
Ako napomenemo da je po nekim izvorima i
sam Hrisip bio Taršanin, onda bismo sa poslednjom
dvojicom i sa dosad pomenutim filozofima iz Tarsa
imali šest stoičara iz toga grada. Ovom prilikom
zadržaćemo se na tom gradu i na starim vestima o
njegovim filozofima.
Posle rasturanj a Aleksandrove imperij e, Tars
je ušao u sastav Seleukove države. Bio je napredna
varoš, j ep se nalazio u " velikoj krasnoj dolini sa do­
voljno vode, a punoj svakoj akog drveća i loze; a ro­
di i mahunica, proso, pšenica i j ečam " (Xen. Anab.
I 2, 22) . Današnji Tars leži na istom mestu gde i
stari; to j e, dakle, j edan od malog broja mediteran­
skih gradova koj i imaj u gotovo tri hilj ade godina
svoga neprekidnog postojanja. Značajno je da se filo­
zofi iz Tarsa pojavljuju i kao državnici u svome za­
vičaju. Platonsko-aristotelski ideal filozofa kao državni­
ka i državnika kao filozofa ostvaruje se jedno vreme i
u Tarsu. Geograf Strabon kaže o njima ovo:
"Tamošnj i stanovnici (tj . Taršani) revnosno
neguju Filozofiju kao i sve ostale opšte nauke, tako
da nadmašuj u ne samo Atinu i Aleksandrij u nego i
svako drugo mesto koj e bi se još moglo pomenuti i

16

Miloš N . Đurić

u kome ima škola i filozofijske nastave. Ali razlika
je samo u tome što su oni koji se u Tarsu bave nau­
kama svi domaći lj udi, a stranci ne dolaze lako; Tar­
šani i ne ostaj u onde, nego idu u inostranstvo radi
usavršavanja i, kad svoje obrazovanje dovrše, rado
ostaj u u stranom svetu, tako da se samo malo nj ih
vraća . . . Osim toga, Tars je mnogoljudan i moćan,
j er zauzima položaj metropole.
Od tamošnjih lj udi stoičari su bili Antipatar,
Arhedem i Nestor, zatim dva Atenodora, od kojih j e
j edan, onaj s nadimkom Kordilion, već kao star
čovek živeo u kući Marka Katona i kod njega umro,
a drugi, Sandonov sin . . . bio učitelj caru Augustu i
stekao velik ugled, a zatim se, već ostareo, vratio u
otadžbinu i oborio tadašnji ustav, po kome je, pored
ostalih, gradom rđavo upravljao naročito Boet, ko­
liko loš pesnik toliko i loš građanin, ali zbog laska­
nja gomili veoma moćan . . . U tom položaju Atenodor
j e zatekao grad, i on se neko vreme trudio da ra­
zlozima preobraća ne samo Boeta nego i nj egove
pristalice; ali kad oni ni od kakve samoosionosti
nisu prestaj ali, on se posluži slobodom koj u mu j e
dao car, te ih istera osudivši i h n a prognanstvo . . . Ti
ljudi behu, dakle, stoičari . . . Naročito Rim može da
pokaže mnoštvo naučnika rođenih u ovom gradu,
jer j e on pun Taršana i Aleksandrinaca. Eto, takav
je Tars " (XIV 673, 12-675, 25 ) .
Da j e Atenodorova filozofska uprava bila
valj ana, vidi se otuda što su mu Taršani još u Luki­
j anovo doba svake godine činili počasti kao heroju

Stoička škola i Marko Aurelije

17

(Macrob. 2 1 , vid. i D. Chrys. Op. XXXIII 48). Dodaj­
mo još da je Tars, o kome već Ksenofont kaže da j e
"grad velik i bogat" (Anab. I 2 , 2 3 ) , a Julije Kesar
" Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum fortissi­
mumque " (Bell. Alex. 66), bio zavičaj apostola Pavla,
koji za se kaže: "Ja sam čovjek Jevrejin iz Tarsa,
građanin poznatoga grada u Kilikiji" (Act. apost. 2 1 ,
3 9 ) . Zato j e Tars uživao veliki ugled u hrišćana (Basi!'
Seleuc). 557 A; Zonar, 1 5, XII 23, XIII 12).
Suprotno pripadnicima Epikurove škole koji
su se radi obezbeđenja lične udobnosti klonili prak­
tičke politike, stoički filozofi uviđali su moralnu
međuzavisnost države i građana, te su stupali u
državne poslove kao savetnici i pomoćnici vrhovnih
državnih rukovodilaca i zaj edno s njima osnivali ili
održavali i unapređivali red, sklad i mir u državi ili
i sami postajali vrhovni državni rukovodioci.
c) Pozni period

Iz poznoga perioda, tj . od početka I do sre­
dine III veka, poznato je oko pedeset pripadnika
stoičke škole, od koj ih su najznamenitij i Lukij e
Anej Seneka, Epiktet i Marko Aurelij e.
1. L.

Anej Seneka

L. Anej Seneka, j edan od naj većih pred­
stavnika u Rim presađenog stoicizrna, rodio se god.

18

Miloš N. Đurić

4. s. e. U Kordubi ( Španija ) od oca M. Anej a Seneke,
čuvenog retora, i maj ke Helvij e, blagorodne i veo­
ma obdarene žene. "Fizičke roditelj e ne možemo sa­
mi odabrati, ali možemo duhovn e " , kaže Seneka u
spisu O kratkoći života ( 1 5 , 3 ) , i on je sam sebi bi­
rao duhovne roditelje. To su bili Sotion iz Aleksan­
drij e, koj i je pripadao eklektičkoj školi Kvinta Sek­
stij a, zatim stoičar Atal, sekstijevac Fabij an Papirij e
i kiničar Demetrij e. Za carovanja Kaligulina postao
je član Senata. Stekavši veze sa carskom okolinom,
upustio se u intimne odnose s Julijom Lavilom,
sestrom Kaligulinom, i zato ga Klaudije, na podsti­
ca j Mesalinin, progna, god. 4 1 , na Korziku. Osam
godina docnije, Klaudije, na molbu Agripine, svoj e
druge žene, pozva ga da se vrati, imenuje ga za pre­
tora i postavi za vaspitača svome sinu Neronu. Kad
je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s iskusnim
i ozbiljnim Afranij em Burom dobije konzulat,
god . 5 7. Jedno vreme Neron i nije upravlj ao svet­
skom državom, nego Seneka, i to doba pozdrav­
lj eno je kao zora zlatnoga vremena i smatrano kao
naj srećnije doba rimske carevine ( Cass. D io 6 1 ,
3, 3 ) .
Kao Panetij e i Posidonije, i Seneka je, dakle,
bio i državnik i mislilac. U svom spisu De otio on i
sam kaže o sebi: " Natura utr umque facere me vo­
luit, et agere et contemplationi vivere " ( "Priroda me
je odredila i za j edno i za drugo, za praktičko dela­
nje kao i za slobodno teorijsko zanimanj e . " ; 5 , 8) .
Tu j e on helenski termin (�f(Dpla) preveo rečju con-

Stoička škola i Marko Aurelije

19

templatio, ali pod njom nij e, kao Aristotel, razume­
vao samo naučno proučavanje, nego filozofij u kao
razmišljanje o celokupnom ljudskom životu.
Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao
da j e politička aktivnost moralna dužnost svakoga
građanina, Seneka se god. 62, kao šezdesetogodi­
šnj ak, stao povlačiti iz j avnog života i u već pome­
nutom spisu De otio izneo misli koj e su ga na to po­
krenule. Neminovnom silom okolnosti državnik
postaj e kosmopolit i rimska knj iževnost izrasta u
svetsku, kojoj j e predmet čovečanstvo . Kad j e pre­
stala libera res publica i s njome poj edinčev lični uti­
caj na j avni život, Senekin praktički život postaj e
otium6, oslobođenje od zadatka svoga vremena i
rad na večnim zadacima čovečanstva, teorij ski život
filozofa, koji je postao paedagogus generis humani, i
čiji svet nije više res publica Romana, nego svet kome
pripadaju svi ljudi bez obzira na stalež i naciju.
God. 65. Neron okrivi Seneku kao saučesni­
ka u za veri koj u je skovao Kalpurnij e Pison i osudi
ga na smrt, i on sam sebi oduzme život.
Ako j e i Seneka bio čovek od krvi i ploti, te
se nije svagda pridržavao strogih načela stoicizrna,
j er je brzo nagomilao silno bogatstvo (tri stotine
miliona sestercij a ! ), popuštao strastima svoga
učenika i bio zelenaš, ipak je bio hrabar u tome što
se sa svoga visokog položaj a sve do šezdesete go6 O promeni u rimskom shvatanju otiuma, A. Grilli Il problema
della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano 1 93 3 ,
192 ss.

20

Miloš N. Đurić

dine nije povukao u privatan život, gde je negovanj e
vrlina mnogo lakše.
Seneka je bio j edan od najplodnijih pisaca u
rimskoj, i kao umetnik u antitetičkom izražavanj u
jedan od najvećih stilista u svetskoj književnosti. Od
nj egovih stoičkih spisa sačuvani su Dijalozi u dva­
naest knjiga, to su rasprave o gnevu, o blaženskom
životu, o utesi, o kratkoći života itd., ali im ime ne
odgovara sadržini, j er one - s jednim jedinim izuzet­
kom - nisu u dij alozima; zatim Poslanice Lukiliju u
dvadeset knj iga, sa sto dvadeset i četiri poslanice,
spis O dobročinstvima u sedam knjiga i spis O bla­
gosti u dve ( nekad u tri) knj ige. Svi ti spisi napisani
su u jedrom, sjajnom impresionističkom stilu, koj i
z a izražavanj e osnovnih stoičkih misli uvek nalazi
nove oblike.
Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1 )
CaBa T1orroBHh, KpUHo U.IlU MOpa.llHa nOY4eHi5l Y 20
nUCaMa MYQpal1a CeHeKe U3.1l0JfCeHa, Cb HeMaqKOID
rrpeBeo H3b JIJ06aBH Kb MJIa.n;e)l{H Cp6CKOH ceKpeTap
cy.n;a OKp. llia6aQKor. Y Eeorpa.n;y, rreqaTaHO y TH­
rrorpa<pHiH KIDI)I{eCTBa cprrcKoID 1 842, drugo izd.
1 8 6 8 ; 2) j ednu poslanicu preveo je Steva Pavlović u
Srp. Ilustr. novinama 1 8 8 1 , br. 1 1 ; 3) Iz Pisama
(pismo X, XII, X IV, XVII, XX, XXI, XXIII, XXIV) ,
preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske
književnosti, Zagreb, str. 3 1 0-325; 4) Rasprava o
blaženom životu i Odabrana pisma Luciliju, s latin­
skog preveo i uvod napisao dr Miloš N. Đurić,
Beograd 1 944.

Stoička škola i Marko Aurelije
2.

21

Epiktet

Rođen kao rob između god . 5 0 . i 6 0 . u Hi­
jerapolju u Frigij i, Epiktet je došao u Rim u kuću
Neronova svemoćnoga gardista Epafrodita, koj i je
zacelo primetio da se u otresitom i čilom mladiću
krije nešto naročito. U mladosti Epiktet je bio izgu­
bio j ednu nogu, te je celog veka hramao. Ali svoju
hromoću on je hrabro podnosio, tako da je izazvao
pažnj u i poštovanje svoga gospodara, i ovaj ga je
docnije oslobodio. Još kao rob slušao j e predavanja
stoičkoga filozofa Musonij a Rufa, koga j e zbog to­
božnjega učešća u Pisonovoj za veri god. 65. Neron
prognao a Galba vratio. Po svom povratku Mu­
sonij e se bavio filozofijom i otvorio svoj u školu, ali
ne radi zarade hleba, jer on je pripadao viteškom re­
du. Kao Rimljanin cenio je duhovnu disciplinu stro­
go metodičkog mišlj enja, voleo stari republikanski
poredak i s tolikom otvorenošću kritikovao monar­
hijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prog­
nati s ostalim filozofima - a to su bili baš stoičari i
kiničari - god. 7 1 . Vratio se tek na poziv cara Tita i
produžio svoja predavanja. Od svih nj egovih uče­
nika najznamenitij i bio je Epiktet, koj i j e, po svome
oslobođenju, živeo u Rimu kao učitelj filozofije.
God. 94, kad je car Domitijan naredio da svi
filozofi moraj u napustiti Rim i Italij u ( Gell. N. A.
XV 1 1 , 3, Suet. Domit. 1 0, Plin Ep. III 1 1 , 2, Dio
Cass. LXVII 1 3 , 2), Epiktet ce preselio u Nikopolj u
Epiru, gde je kao philosophus nobilis i kao maximus

Miloš N. Đurić

22

philosophorum ( Gell. II 1 8, 1 0; XVII 1 9 , 4) , osno­
vao svoj u školu 7 i živeo od predavanj a filozofij e.
Imao j e slušalaca iz svih krajeva carstva. Živeo j e
još z a vladavine Traj anove, a zacelo je i Hadrijan s
nj ime saobraćao (in summa familiaritate habuit,
Hist. Aug. Hadr. 1 6, 1 0) .
Nije ništa napisao, nego je, kao Sokrat i kao
nj egov učitelj Musonij e, delao samo živom rečj u, ali
je njegove razgovore za ce zabeležio i posle njegove
smrti i izdao njegov učenik Flavije Arijan iz Niko­
medij e u Bitiniji, 8 koji je, kao i Ksenofont, na koga
ce ugledao, pisao filozofijske, istorij ske i voj ničke
spise, tako da je u šali nazvan Xenophon redivivus.
Filozofij ski spisi posvećeni su spomenu o nj egovu
učitelj u; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u
osam knj iga, od kojih su sačuvane prve četiri, i
sačuvani Priručnik Epiktetov i Homilije u dvanaest
k nj iga, koje nisu sačuvane. Kao što je Ksenofont u
Spomenima o Sokratu i Odbrani Sokratovoj izložio
etička shvatanj a svoga učitelj a, tako je i Arij an u
pomenutim spisima prikazao etičko učenj e Epikte­
tovo.
Priručnik je u nas triput ranij e prevođen: 1 )
Seti se ili ručna knjižica stoičkog morala, preveo M.
I. M., Leskovac 1 8 82; 2) Dr Kosta Đurić, Etički
principi filosofa Epikteta, Beograd 1 925; Flavije Ari7 J. Bruns, De schola Epicteti, Kiel 1 897.

8 Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahrb. f. d. kl. Altert .
15 ( 1 905), 248 ss.

Stoička škola i Marko Aurelije

23

j an Priručnik Epiktetov, preveo i uvod napisao Dr
Miloš N. Đurić, Kultura, Beograd 1 95 9 .

II. Marko Aurelije
1.

Život

Najveći poštovalac Epiktetov i poslednji
znatni stoičar M . Anije Ver, koji će, kad ga Antonin
Pije usini, uzeti ime Marko Aurelije, i, kad postane
car, dodati mu nadimak Antonin, rodio ce 25. apri­
�a 1 2 1 . god. n. e. u Rimu, gde je njegova porodica,
spanskog porekla, bila stekla ugledan položaj . Naj ­
bolji učitelji u carstvu bili su pozvani da ga pripre­
me za njegov poziv. U prvoj knjizi svoga dela on j e
sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i ono­
ga što duguje svojim srodnicima i učiteljima. Prve
podsticaj e za filozofij u dobio j e još kao dečak od
stoičara Diogneta. Već tada j e pokazivao izvan­
redne osobine, tako da su ga voleli svi vršnjaci, a i
car Hadrijan ga j e zavoleo zbog nj egove istinolju­
bivosti i u šali ga j e zvao Verissimus (Dio LXIX 2 1
2). Kad j e ušao u dvadesete godine, trudili su ce Kor�
nelije Fronto i Herod Atik da ga pridobiju za sofi­
stičku retoriku, ali kad je navršio dvadeset i pet go­
dina, on pod uticajem stoičara Kvinta Junij a Rusti-

24

Miloš N. Đu:rić

ka, koj i mu j e dao Epiktetove Beleške, a na veliku
žalost Frontovu, ostavi proučavanje retorike da se
sasvim posveti stoičkoj filozofiji ( Marc. Ad. se ipso
17, 8 ; Fronto p. 1 50) . Njegov poočim Antonin Pij e
bio j e u Rim pozvao sto ičara Apolonija, čij a j e pre­
davanj a mladi carević slušao kao svaki student. po­
red ovoga, on j e slušao Seksta iz Heronej e, Plutar­
hova nećaka, Klaudija Maksima, Kinu Katula i dru­
ge. Sve su to bili stoičari koj ih je učenje najbolje od­
govaralo rimskom karakteru, te će potonji car-filo­
zof i ži veti prema filozofijskim i etičkim načelima
stoičke škole. 9 Nj egovi uzori bili su P. Klodije, Tra­
sen Pet, Helvidije Prisko, Katon, Brut i Dion, muče­
nici čistog učenj a o vrlini, a Epiktetovi Razgovori
stalan saputnik.
Kad mu je poočim umro, 1 6 1 , stupi on na
presto, i tako se ispunio Platonov san o vladaru ko­
j i j e u isti mah i filozof, q)lA6(jocpo� EV CxAoupyt8t
(Them. Or. 34 p . 453, 5 D), kao i san kitaj skog filo­
zofa Meng-cea o vladanj u prema moralnom načelu
(Wang-tao) .1O Kao indij ski car-filozof Ašoka Vard­
hana (27 1 . do 231. S. e.), koj i se proslavio svojim
budističkim ediktima o verskoj toleranciji i sve svo­
j e podanike oglašavao za svoju decu, i rimski filozof
na prestolu uči da su " Sve stvari međusobno pove9

P. Noyen, Marcus Aurelius, the Greatest Practician of 5to­
Anquite Classique XXIV ( 1 95 5 ) , 3 72-3 8 3 .
10 B. H . Stich, M. Aurel, der Philosoph auf dem rom. Kai­
serthron, Giitersloh 1 904 (Gimnasialbibl. Heft. 3 8 ) ; W. Goerlitz, Marc
Aurel, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1 954.

icism,

L'

Stoička škola i Marko Aurelije

25

zane svetom vezom i nisu j edna drugoj strane. Sve
one zaj edno sačinj avaj u j ednu celinu i sve zajedno
doprinose j ednom i istom redu u svetu. " (VI I 9) .
Marko Aurelij e često j e izgovarao Platonovu rečeni­
cu: " Narodi će biti srećni tek onda kad ili filozofi
postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi", i kad
j e on došao na vlast, otpočelo je ono što E. Renan
zove " carstvo filozofa " . Jer, dok su ranij e konzuls­
ka vlast i državnički poziv bili povlastica samo sta­
rih aristokratskih porodica, za nj egove vladavine
konzuli i državnici postaju ne samo nj egovi učitelj i
nego i drugi filozofi - Herod, Atik, Fronton, Junij e
Rustik, Klaudij e Sever, Proklo.
Pored svih nevolja koj e su carstvo snalazile
za nj egove vladavine - pustošenj a, gladi i strašne
kuge, izbij anja ustanaka, dugotrajnih ratova s
Parćanima, Markomanima i Kvadima - Marko Au­
relije opet je valj ano upravljao državnim brodom i
bio j edan od naj bolj ih rimskih careva, j er j e, težeći
da ostvari Platonov ideal o filozofu kao vladaocu i
vladaocu kao filozofu, na srećan način spaj ao u se­
bi filozofsku pamet s vladarskom praktičko-poli­
tičkom veštinom. Kao što j e veoma savesno pazio
da se zakoni čvrsto drže, čak i za traj anja rata
(Philostr. Vita soph. II 1 , 1 1 , p. 68 c Kayser), tako j e
i u upravljanju n a d državnim finansij ama bio veo­
ma čuvaran i štedljiv (Dio LXXXI 32, 4: OlKOVOlltKffi­
't(X1:0�; Vita M. A., philos, 23. 2: in largitionibus pe­
cuniae publicae parcissimus), a- što ce tiče uprav­
ljanj a u pokraj inama: provincias ingenti benignitate

26

Miloš N . Đurić

et moderation e tractavit (Vita M. A. philos. 1 7, 1 ) .
Ali to ipak nije bio srećan sklad državne veštine i
filozofske uviđavnosti, jer j e veza između Stoe i dr­
žave bila raskinuta, i Marko je svoje carovanje ose­
ćao kao težak teret, i sve zemaljsko bilo je za njega
ništavno, pa i sama res publica Rimske imperije. On
nije bio velik car, ali po shvatanju svoga vladarsko­
ga poziva on ce može staviti u red velikih vladara, i
u njegovoj vladarskoj poj avi bilo j e nečega što pod­
seća na sjaj sunca koj e ce kloni smiraju. Mada E1XE
�a� apE�a� anacru a�nav�rov �mv a�up���a�rov
anEiXE�O KUt OU�E hwv

oin'

aKrov EnA���EAEl

" imao sve vrline, klonio ce svih poroka, te nije gre­
šio ni s voljom ni bez nje " (Dio XXI 34, 2-3) , opet
on nije bio srećan, j er su mu porodičnu sreću po­
mućivali razvratan život njegove žene Faustine, ko­
j u j e on voleo, a koj a njega nije volela, i raspusnost
njegova sina Komoda.
U tihim časovima najviše je voleo da razgo­
vara sam sa sobom, tražeći utehe i potpore u filo­
zofiji. Te razgovore ostavio j e u aforističkom obliku
i bez određena reda zabeležene u spisu Razmatranja
o samom sebi (Trov d� tumov �i�Ata) u dvanaest
knjiga. Taj spis neprestano je privlačio blagorodna
srca i duboke glave, pa su mu ce divila i dva vlada­
ra, takođe filozofi: car Julijan, u čijoj satiri Gozba
ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filozof dobij a
prvu nagradu, i još posle više od hiljadu i pet stoti­
na godina j edan nemački vladar-filozof i prij atelj
filozofije i slobodne misli, Fridrih Veliki, koji je, kao

27

Stoička škola i Marko Aurelije

sam stoičar na prestolu, bio prvi sluga svoje države
koga j e Volter, u jednom pismu Adansu, nazvao
Markom Aurelij em Severa, a Lametri Julij anom
Severa. U rimskom caru nemački car j e video uzor
vladara i kao on, o čemu svedoči nj egova pesma Le
Stoicien, ispevana u očaj nom položaju god. 1761,
verovao je u snagu vrline, koj a sadržinu života
nalazi u ispunj avanj u dužnosti i u službi zaj ednici:
i
i

Elle immole au public, sans peine et sans regret,
ses travaux et sa vie et son propre interet.11
Na kraju svoga života Marko Aurelije učinio
je kobnu pogrešku. Taj na carskih uspeha od Nerve
do nj ega ležala je u tome što je car u senatu i u spo­
razumu sa senatom za svoga naslednika birao čove­
ka za koga mu se činilo da je naj sposobniji, i njega
bi posinio i uzeo za pomoćnika. Nerva je posinio
Trajana, rukovodioca rajnskih legiona, Hispanca iz
stare rimske porodice, Traj an Hadrijana, Hadrij an
Antonina Pij a, a ovaj Marka Aurelij a. Stari izvori
ne daj u nam obj ašnjenj a kako je došlo do toga da se
ovaj poslednj i ogreši o postupak svojih prethodnika
i da uvede dinastički princip. Mesto da postupi kao
nj egovi prethodnici, tj . da u sporazumu sa senatom
izabere Klaudij a Pompejana, koga je senat proglasio
kao najdostoj nijega, baš car-filozof za pomoćnika u
carovanj u uzima svoga petnaestogodišnj ega Slila
11 Oeuvres de Frederic le Grand, Tome XII, Berlin

1 849, 1 87.

28

Miloš N. Đurić

Komoda, za čije će se vladavine vratiti vremena Ka­
ligule i Nerona. Posledice Aurelij eve pogreške bile
su strašni građanski ratovi, koji su se završili time
što je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao
voj nički apsolutizam Septimija Severa ( 1 93-2 1 1 ) .
Car-filozof umro j e god. 1 8 0 . u Vindoboni u
ratu s Markomanima.12
2.

Učenje

U poređenju s prethodnim predstavnicima
stoičke škole, učenj e Marka Aurelij a, poslednjeg ve­
likog predstavnika stoičke filozofij e, dobilo je pe­
simističko, religijsko-idealističko i fatalističko obele­
žj e, a to se objašnj ava kao posledica sve većeg priv­
rednog opadanj a Rimskog carstva i bezizlaznog po­
ložaja rimskog društva i kao trag uticaj a mističkih
učenja koj a su se u to doba u Rimu bujno rascveta­
la, mada j e i sam M. Aurelij e zazirao od istočnj ač­
kih mračnih religij skih praznoverica . To je odjek
nemira i umora koj i j e svakodnevno rastao, znak
očajanja i straha od smrti koj i se nikad ne stišava i
ne rastura, odražaj poznih j esenjih dana Rimske im12 Moderna literatura o caru Marku: P. B . Watson, Marcus
Aurelius Antoninus, New York 1 8 84 (o bimno delo c bibliografijom,
str. 3 1 8-32 3 ) ; P. E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task as Em­
peror, Cambridge 1922; G. Loisei, La vie de Marc-Aurele, philosophe
et empereur, Paris 1 929; C. Clayton-Dove, Marcus Aur. Ant., his Life
and Times, London 1 9 3 3 ; C. Schempf, Weisheit und Weltherrschaft.
Kaiser Marc-Aurel in seinen Bekenntnissen, Berlin 1938; A. Cresson,
Marc-Aurele, P aris 1 93 8 ; G. Soleri, Marco Aurelio, Brescia 1 947.

Stoička škola i Marko Aurelije

29

perije, i kad čovek čita Razmatranja o samom sebi,
taj dnevnik, u kome j e car naslikao intimnog sebe,
kao onaj umetnik što potomstvu ostavlja svoj port­
ret, čini mu se kao da hodi po j esenjoj šumi, koj a j e
puna mirisa o d zlatnog i purpurnog lišća koj e vene.
Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koj i nije dru­
go nego monolog iz tragedije veliko� srca, j este
iskrenost carevih sopstvenih osećanj a. Sta su bolovi
napravili od njega kao čoveka, muža, roditelja i ca­
ra, a šta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve
što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadah­
nuo je osećanj ima koj a je sam negovao. Vidna je su­
mnja koja često izbija iz njegova verovanja, vidan j e
bol koj i j e bolovao u časovima sumnj e, napor da
razumom stečene misli pomiri s verom u svom ose­
ćanj u, kao što je vidna i vera u nepobedivost ljud­
skog uma, koj i ga spasava od asketske suvoće, kvi­
jetizma i očaj anj a.
U svojim etičkim shvatanjima on j e, uglav­
nom pod uticajem Epiktetovih Dijatriba, koj e mu je
iz svoje biblioteke dao filozof Junije Rustik, i taj
spis, koj i je Dž. Stj uart Mil, u svom delu O slobodi,
nazvao naj savršenij im etičkim proizvodom an­
tičkog duha, stvorio je od nj ega stoičara.
Ali od Epikteta on se razlikuj e u tome što mu
nedostaje ona vedra nadmoćnost nad stvarima, i što
je izgubio veru u napore stoičkih filozofa da se po­
stignu sloboda i spokojstvo i ostvari socij alna prav­
da. " Zatim razmisli o karakteru svojih bližnj ih, od
kojih je i onaj naj ljubazniji takav da ga jedva možemo

30

Miloš N . Đurić

podneti, a da ne pominjem kako i sami sebe jedva
podnosimo. Ne mogu da vidim šta bi u takvom
mraku i prljavštini i pri tako brzoj promeni materi­
j e, vremena, pokreta i pokrenutih stvari, zaslužilo
da se zbog svoj e vrednosti naročito istakne ili da se
oko nj ega uloži bilo kakav trud. " (V 1 0 ) . "Još j edan
trenutak, i ti ćeš postati ili mumij a, a ostaće j oš
samo tvoje ime, ili možda ni to; a ime j e samo
prazan zvuk i odjek. Ništavne su stvari koj e smo u
životu toliko visoko cenili, one su trule i bez vred­
nosti, a lj udi su samo psi koji se međusobno uj eda­
j u i deca koja se svađaj u, smeju i plaču . . . Pa šta nas
još zadržava ovde ? " (V 33). Međutim, baveći se
stoičkom filozofij om, on je naučio da je um j edini
izvor iz koga se crpe snaga za život i stekao uverenje
da čovek u svima prilikama i pored svih gorkih
doživlj aja treba da očuva duhovnu ravnotežu. "Da
se u tvome razumu ne bi stvorilo nikakvo mišlj enj e
protivno sveopštoj prirodi i ustroj stvu razumnoga
bića, ceni svoj u sposobnost da zaklj učuješ, j er je u
nj oj sve. Priroda zahteva promućurnost u donoše­
nju sudova, osećanje pripadnosti lj udskome društvu
i odanost božj oj volji. " (III 9) i " Kao što lekari za iz­
nenadne operacije vazda imaj u pri ruci potrebne in­
strumente i noževe, tako neka su i tvoja načela uvek
spremna kako bi mogao razumeti božj e i ljudske
stvari, i svaku od njih, i onu naj manju, izvršiti kao
čovek koji se uvek seća da su oba sveta međusobno
povezana. " (IIIB) .

Stoička škola i Marko Aurelije

31

Za sticanj e pravilnog suda o stvarima i do­
gađajima, kao i za savlađivanj e teškoća u životu,
najj aču pomoć daj e filozofija, a ona j e, kako kaže E.
Renan, s Markom Aurelijem zajedno carovala.
"Dužina lj udskog života samo je tačka u vremenu,
nj egovo postojanje je u neprestanom toku, čula su
mutna, sklop čitavoga tela podleže raspadanj u i
truleži, duša j e čigra, sudbina je zagonetka, naš glas
sumnjiv. Jednom rečj u, sve što sačinj a� a telo, reka
je, a što je u vezi sa dušom, san i dim. Zivot je bor­
ba i putovanj e stranca; posmrtna slava je zaborav.
Pa šta nas, onda, može da vodi ? Samo i j edino filo­
zofija. I to time što ćemo u sebi, kao pobednika nad
nasladama i bolovima, čuvati demona od zlostav­
l j anj a i štete, što ništa nećemo raditi bez svrhe i
služeći se laži i pretvaranj em, i što nećemo zavisiti
od toga da li i neki drugi čovek radi to isto ili ne.
Tako što ćemo ono što nam se desi i što nas snađe
primiti sa ubeđenjem da sve to dolazi odnekud odak­
le i genije sam dolazi . . . Ono se vrši po zakonima pri­
rode, a što je prirodno, nij e zlo. " (II 1 7) . Etički značaj
filozofije on i ovako obeležava: "Misli na to da filo­
zofiia
- zahteva samo ono što traži i tvoja priroda, i zar
ćeš ti onda poželeti nešto drugo, nešto što nije u
skladu sa njom? " Ima li nečega što j e prij atnije od
nje ? " - Zar naslada ne upropašćuje ljude baš zato što
je prijatna? Razmisli još, da li velikodušnost, sloboda,
jednostavnost, dobrota i pobožnost nisu mnogo pri­
jatnije ? I da li išta može biti prijatnije od uviđavnosti,
kad znaš da je moć razuma i saznanja u svima stvari­
ma nepogrešiva i da postiže uspeh ? " (V 9).

32

Miloš N. Đurić

Od učenj a svoje škole car-filozof udaljuje se
utoliko ukoliko u svom shvatanj u i tumačenj u čove­
ka razbija stoički materij alizam, te duh (vou<;), za­
mišljen materijalno kao princip, diže iznad duše kao
supstrat različan od materijalnih elemenata. "Telo,
duša, razum: telu pripadaju čula, duši želje, razumu
božj i principi . " (III 1 6, vid. i XII 3), a duh nij e ništa
drugo nego demon koga je Div svakom čoveku dao
za nadzornika i vođu (V 2 7) . Ova podela je osnova
Aurelijeva učenj a o čoveku, i na nju se on uvek vra­
ća . I za njega su afekti najteža opasnost, tako da on
j ednom za etiku uzima izraz " učenje o afektima " .
Ali u odnosu prema nagonskim snagama, koj e po­
nekad dobij u podzemne dveri kao vetrovi iz Eolove
pećine, duh može sačuvati svoju slobodu ako se
samo služi svojom snagom: " Shvati j ednom da u
tebi postoji nešto što j e j ače i božanstvenije od stvari
koj e izazivaj u tvoje strasti i koj e te kao kakvu lutku
povlače na sve strane. " (XII 19). Pravi vrednosni sud
o stvarima i pribranost duha oslobođavaju čoveka
od štetnih naleta afekata: " Misli na to da je razum
nepobediv kad se povuče u sebe i kad je zadovoljan
time da ništa ne uradi protiv svoj e volje, makar se
ponekad i bez razloga opirao . . . Zato j e duh, kad je
bez afekata, kao tvrđava. " (VIII 4 8 ) .
Osnovna misao koj a prožima carevo shvata­
nj e sveta i života j este misao o neprestanom toku
stvari i nepostojanosti svega postojanja: "Sve je pro­
mena, pa se i ti neprestano menjaš i na izvestan na­
čin propadaš. A tako biva i sa celim svetom. " (IX 19,

Stoička škola i Marko Aurelije

33

vid. i IV 36 i 4 3, V 23) . Zato, savetuj e car, " Ovaj
kratki razmak treba prelaziti onako kako to priro­
da zahteva, pa onda raspoloženo otići na odmor,
kao što zrela maslina koj a otpada sa drveta još u
padu blagosilja drvo koj e j u j e rodilo i zahvalj uj e
mu. " ( IV 4 8 ) . Uslov za dostizanj e takve visine, na
kojoj se čuj e bruj anje harmonije sfera, j este sij anje
duhovnom svetlošću koj a ni u tami ne prestaj e da
sja. " A šta je zrak, to možeš videti kad posmatraš
kako sunčana svetlost ulazi kroz uzan otvor u neku
tamnu sobu. Ona se prostire u pravoj linij i, proseca
vazduh i odupire se nekako u prvu površinu na ko­
ju padne. Tu ostaje, ne klizi i ne pada. Takvo mora
biti i žarenj e i razlivanje tvoga duha: nikad ga ne
sme nestati, nego se mora prostirati, ne sme udarati
silom i nasiljem o prepreke koje se javlj aj u, a ne sme
ni da se sruši na zemlj u, nego mora ostati čvrsto i
mora osvetlj avati ono što pogađa . " (VIII S7) .
Usred svih promena, prevrtljivosti i nestal­
nosti života treba sačuvati unutrašnj u slobodu i
održati snagu svoje sopstvene istine, j er se time naj ­
bolje može odolevati udarcima spolj ašnjih moći i
pritisku nenadanih i nezasluženih nedaća: " Budi
kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona sto­
ji nepokretna, a more koj e oko nje besni postepeno
se smiruj e . " (IV 4 9 ) . Kad hoće da udare sudbina i
nesreća, car, u vreme kad j e gotovo sve poslove
vršio rob, ističe rad kao naj bolje koplje protiv nji­
hovih oklopa: " Ako se u zoru probudiš zlovoljan,
pomisli QVO: "Probudio_sam se zato da kao čovek

34

Miloš N. Đurić

krenem na posao. Pa zar da onda budem zlovolj a n
k a d se spremam d a radim ono zbog čega postoj im i
zbog čega sam i došao na svet? Ili sam možda pre­
dodređen za to da ležim u krevetu i da se grej em ? "
- "Pa, to j e prij atnij e . " - A zar s i ti rođen samo za
prijatnost? Da li si uopšte stvoren da bi uživao ili ra­
dio ? Zar ne vidiš kako i cveće, i ptice, i mravi, i pau­
ci, i pčele rade svoj e poslove i kako prema svoj im
mogućnostima zajedno sa nama izgrađuju svemir ? I
zar ti nećeš da vršiš dužnosti čoveka ? Zar ne težiš za
ciljem koji ti je postavila priroda ? - " Ali j a moram
da se odmorim. " - Svakako, i ja tako mislim. Ali j e
priroda odredila granice i tome, a isto tako i j elu i
piću. A ti ipak prelaziš granice onoga što bi ti mo­
ralo biti dovoljno. Ne činiš to samo kad je u pitanju
rad; tu ostaješ u "granicama mogućnosti " (V 1 ) .
I car-filozof opširno j e pretresao glavnu dog­
mu opšteg stoičkog učenj a o državi - kocmopoliti­
zam. Mada je i sam živeo usred huke političkog ži­
vota, on j e, kao mnogi stoičari, ocećao odvratnost
prema empirij skoj državi: " Kako su bedni čovečulj ­
ci koji se bave državničkim poslovima i pri tom mis­
le da postupaju kao filozofi . Budale! Ali, čoveče, p a
šta d a s e radi? Ono što priroda u ovome trenutku za­
�teva od tebe. Ne sanjaj o Platonovoj državi! " (IX 29) .
Covek je, no nj emu, građanin one najviše države
prema koj oj se pojedine države ponašaj u kao kuće
j e dnoga grada prema celini ( III 1 1), u koj oj vlada
j ednakost, j ep nema socijalnih razlika koj e bi j e
ometale. " Ako mi, lj udi, imamo zajedničku sposo-

Stoička škola i Marko Aurelije

35

bnost mišljenj a, onda nam j e zaj ednički i razum po­
moću koga postajemo sposobni za mišlj enj e. Onda
nam je zajednički i razum koji kazuje šta treba ura­
diti, a šta ne. Onda nam je zajednički i zakon. A ako
j e tako, ohda smo mi lj udi, građani. Onda učestvu­
jemo u nekakvom državnom uređenj u. Onda je i
svemir na neki način država. " (IV 4, vid. i VI 23).
Osećanj e države Marko Aurelij e prenosi i u eku­
mensku državu, i pojmovi ekumenske države i eku­
menskoga građanina za njega kao Rimlj anina dobi­
vaj u p lastičan život: " Moje je mesto i moj a domo­
vina, ukoliko sam Antonin, Rim, a ukoliko čovek,
kosmos " (VI 44).
Car nema o ljudima nikakvih iluzija, ali se on ne
ljuti na nevaljalca, jer u njemu vidi samo neobaveštena
čoveka, s koj im je ipak obavezan da sarađuj e. Jer
priroda j e kao celina svagda nešto savršeno, što se
menja samo u svojim poj avnim oblicima, po neumi­
tnom zakonu. I sva umom obdarena bića nisu " de­
lovi" nego "članovi" prirode kao jednog sveobuhvat­
nog organizma, u kome su svi elementi j edni s dru­
gima vezani i stoje međusobno ne samo u čudesnom
srodstvu nego i u simpatij skoj vezi. Pored svih svo­
j ih bolova i gorkih iskustava, on nikad nij e prestao
da u dubini svoje duše pali skrovitu vatru čoveštva i
opšte čovečanske ljubavi: " U prirodi j e ljudskoj da
voli i one koj i greše " (VII 22) . " Ukrasi se pro­
stosrdačnošću i stidljivošću, a ne brini se za stvari ko­
je leže između dobra i zla. Voli lju dski rod ! " (VII 3 1 )

36

Miloš N . Đurić

Car-filozof zna kako je svako zemalj sko biće
maleno kad se uporedi sa sveprirodnom, velikom
vasionskom državom, kojoj svi pripadamo, u kojoj
nema razlike između kraćeg i dužeg života, i koj a j e
u svojoj suštini udešena z a dobro: " Čoveče, bio s i
građanin u ovoj velikoj državi: šta znači d a l i s i to
b io pet ili sto godin a ? Glavno je da si bio u skladu
sa zakonima! Kakvo je zlo u tome što će te iz države
isterati, ne tiranin ili kakav nepošteni sudij a, nego
sveopšta priroda koj a te je i dovela u nj u? To je kao
kad bi pretor oslobodio dužnosti da igra glumca ko­
ga je uzeo u službu. Ali ja nisam odigrao svih pet či­
nova, već samo tri. Dobro, ali u životu znače i tri čina
čitavu dramu. Jer, kad će biti kraj određuje onaj koji
te je isto tako nekada uveo u život, kao što je sada tvoj
život završio. A ti si u svemu tome sasvim nevin. Zato
pođi sa blagom misli, jer i onaj koj i te zove pun je
blagosti . " (XII 36).
I car-filozof odigrao j e samo tri čina. Borio se
dok nije iznemogao u borbi i pao, ali nepobeđen.
Zar je promašio svoj život zato što nije bio srećan
onoliko koliko bi mogao biti da je duže živeo ? Ma­
da je odigrao samo tri čina, opet se iz nj ih vide sve
nj egove težnje i sva osećanj a, svi bolovi, radosti i
uživanj a, iz kojih j ače nego iz pet činova može da si­
ja nj egova plemenitost, kao što se sunce ili mesec
j asnije primećuj e kroz ogolelo granje jesenj e šume.
U tome su lepota i veličina njegove igre i uloge.
Miloš N. Đurić

SAMOM SEBI

PRVA KNJIGA
Amico Romua1do

optimo doctissimo
SEV

1 . Plemenitost i blagost nasledio sam od svo­
ga dede Vera.!
2 . Skromnost i muževnost od onoga što se o
mome ocu2 priča i što još sam znam o njemu.
3. Po maj ci3 strah božj i i darežlj ivost i ne
samo strah od rđavih dela, već i od rđavih misli; od
nje sam još nasledio i to da živim umerenim živo­
tom, daleko od života bogataša.
4. Od svoga pradede4 primio sam načelo da
ne posećujem j avne zabave, predavanj a i recitacije i
prihvatio običaj da držim u kući dobre učitelj e i
ubeđenje da na takve stvari treba u velikoj meri
trošiti.
!

Ver: Marcus Annius Verus (umro 1 3 8. n. e . ) .

2 otac Annius Verus.
3 majka Domitia Lucilla,

ili, prema podacima Kapitolina,
Domitia Calvilla.
4 praded: ili Annius Verus, praded po ocu, rimski senator i pre·
t O f, ili Katilije Sever (Catilius Severus), praded no majci.

40

Marko Aurelije Antonin

5. Moj vaspitač5 naučio me j e da se ne odu še­
vljavam ni za "zelene" ni za "plave" , ni za "okrugli "
ni za " dugulj asti štit" ; ulio mi j e moć da istraj em u
naporima i da budem zadovoljan malim; osposobio
me je da se sam umem latiti posla; da se prihvatim
mnogih stvari i da nerado slušam klevete.
6 . To što se ne bavim ništavnim stvarima,
imam od Diogneta;6 što ne verujem u priče čudo5 Ko j e ovaj vaspitač kojega Marko Aurelije ne pominje ? To što
filozof ne navodi njegovo ime, dokazuje da ga je Aurelije neobično
voleo i da je ovom učitelju bio neobično zahvalan jer ga pominje
odmah iza članova svoje porodice. Možda je ovaj čovek bio opšte po­
znata ličnost, na prema torne nije ni bilo potrebno da ga pisac naroči­
to spomene. Neki misle da je to možda neki Aleksandar iz Kotieona U
Frigiji (vidi napomenu 1 1 u prvoj knj izi ) . Zanimljivo je to da ni Kapi­
tolin u biografiji cara Marka Aurelija ne spominje toga čoveka po
imenu, već samo kaže (caput 10) da je Marko plakao kad mu je ovaj
učitelj umro. U Rimu su postojale četiri organizacije koje su imale za
zadatak priređivanje cirkuskih igara; one su raspolagale konjima i os­
obljem koje je bilo potrebno za održavanje trka i stavljale su ih na
raspoloženje priređivačirna igara uz odgovarajuću odštetu. Svaka od
ovih organizacija j e imala svoju boju i vozači su na trkama nosili tu
boju. Te četiri organizacije su bile: 1. factio albata (beli) , 2. factio rus­
sata (crveni), 3 . factio prasina (zeleni) i 4. factio veneta (plavi ) . Car
Dornicijan uveo je j oš dve (carske) boje: zlatnu i purpurnu, ali se to ni­
je dugo održalo. I narod je bio podeljen na četiri stranke. Oduševlje­
nje naroda prilikom igara bilo je ogromno i mogli bismo ga uporediti
sa oduševljenjem današnjih posmatrača utakmica između dva (ili više)
klubova. - Neki gladijatori (takozvani hopl6machoi) nosili su dugu­
ljast štit (scuturn), njihovi protivnici (provocatores) imali su okrugao
štit (parma) .
6 Diognet ( Di6gnetos) je bio učitelj Marka Aurelija u slikarstvu,
kao što priča Kapitolin (e. 4: opera m praeterea pingendo sub magistro
Diogneto dedit) . - Prepelice su Grci držali već za vremena Sokrata i
Platona. - Bakhej Je bio prvi učitelj filozofije. On je stajao na čelu
-

Samom sebi

41

tvoraca i čarobnj aka o baj anj u i isterivanj u demona
ni u druge stvari te vrste; što se ne bavim odgaj a­
n jem prepelica niti me nešto slično može da zaludi;
što volim da čuj em i iskrenu reč; što sam upoznao
filozofiju; što sam prvo slušao Bakheja, pa Tandasi­
da i Markij ana; što sam još kao dete pisao dij aloge;
što volim grubo ležište prekriveno samo krznom, i
što uopšte imam navike koj e odgovaraju životu
grčkih filozofa - zasluga j e Diogneta.
7. Blagodareći Rustiku/ saznao sam da svoj
karakter treba ispravlj ati i sređivati ; nisam upao u
sofističko oduševlj enj e; nisam pisao o naučnim teo­
rij ama, nisam izgovarao izreke koje treba da pobu­
de na vrlinu, niti sam se prikazivao kao asket ili do­
brotvor; nisam želeo da postanem govornik, pesnik
ili kakav duhovit čovek; nisam kod kuće oblačio
svečano ruho niti sam činio nešto slično; svoj a pis­
ma pisao sam j ednostavno i prirodno, onako kao
što je bilo nj egovo pismo poslato iz Sinuese8 moj oj
Platonove Akademije. - Tandasid i Markijan su nepoznata imena. Iz­
gleda, štaviše, da nam ona nisu predata u pravilnom obliku, nego su
prilikom prepisivanja rukopisa pretrpela izmene, te tako došla do nas u
iskvarenom obliku. Ime Markijan treba, možda, prepraviti u Maecianus,
ili Metianus koji Je bio učitelj Marka Aurelija u pravnim naukama.
7 Rustik ( Rusticus) je bio stoički filozof i carev intiman prijatelj.
Car ga je odlikovao i uzdigao do visokih počasti. U svome delu ga
pomin e dvaput.
Sinuesa je grad II Lacijumu. Mesto je poznato kao vinorodno.
Epik tet, rođen oko 60. n. e. II Hieropolisu u Frigiji. Kao rob je do­
šao u Rim, gde je došao II dodir sa stoikom Musonijem Rufom. Car
Domicijan ga je prognao iz Rima. Flavije Arijan (Flavius Arrianus) sku­
pio je predavanja svoga učitelja Epikteta u osam knjiga "diatribai " .

J

-

42

Marko Aurelije Antonin

Samom sebi

43

majci; čim su ljudi koji su me uvredili ili učinili bilo
kakav prestup prema meni sami hteli da opet pop­
rave svoj u krivicu, popuštao sam i pomirio se sa nj i­
ma; navikavao sam se da pažljivo čitam i da se ne
zadovolj avam samo time što ću površno shvatiti sa­
mo sadržinu; brbljivcima nisam lako verovao; i upo­
znao sam se sa spisima Epiktetovim, koj e mi j e on
dao iz svoje biblioteke.
8 . Od Apolonij a9 sam primio slobodu miš­
lj enj a i načelo da se ništa ne sme ostaviti slučaj u ,
nego d a s e u celokupnom svome delanj u n i j edan j e­
dini trenutak ne sme imati pred očima ništa drugo
nego razum; j oš sam primio postoj ano držanj e u
teškim patnj ama i zbog gubitka deteta i u dugotraj ­
nim bolestima; on sam bio mi j e živi primer kako
j edan te isti čovek može biti i veoma energičan i po­
pustljiv; poučavaj ući druge, nij e nikad bio nestrp­
lj iv; u njemu sam upoznao čoveka koji je svoj u veš­
tinu i iskustvo u pretresanju naučnih pitanja smatrao
za najneznatnij u od svih svojih vrlina. Od njega sam
naučio kako treba primati tobožnje usluge svojih pri­
jatelja i da radi njih niti treba žrtvovati svoju nezavi­
snost, niti se opet mora ravnodušno preći preko njih.
9. SekstlO me je uputio da budem ljubazan;
dao mi je primer kakva treba da bude kuća koj om

upravlja otac; od njega sam saznao da treba živeti
po prirodnim zakonima; naučio me je neusilj enom
dostoj anstvu; upoznao sam njegovu veliku pažnj u i
brigu za prij atelj e; nj egovo strplj enje prema neupu­
ćenim i neukim lj udima; nj egovu sposobnost da se
svakome prilagodi, tako da je druženj e s njim bilo
prij atnije od bilo kakvog laskanj a, a istovremeno j e
svim tim lj udima ulivao poštovanj e; o n m e j e ospo­
sobio da pronađem i sredim svoj a životna načela;
nikada nije ispoljio gnev i nikada ga nije obuzela ni­
kakva strast; nego je, naprotiv, u isto vreme bio i sasvim
nepristrasan i veoma ljubazan; video sam i njegov način
kako nenametljivo izriče pohvalu; kako je njegovo bo­
gatstvo u znanju i kako se, ipak, njime ne razmeće.
10. Filolog Aleksandarl l naučio me j e šta j e
obzirnost; on nije pogrdnim rečima uhvatio i preko­
revao učenika kad bi ovaj upotrebio neki varvarski,
pogrešni ili grubi izraz, nego je u vidu odgovora ili
potvrde, ili izmenjujući misli o toj stvari a ne o toj re­
či, ili na neki drugi sličan i kao uzgredan način, spret­
no isticao baš onu reč koj u je ovaj morao da upotrebi.
11. Od Frontona 1 2 sam saznao kolika j e za­
vist i spletkarenj e i neiskrenost kod tirana i da naše

9 Apolonije, stoički filozof iz Halkide. Njega je car Antonin (An­
toninus Pius) pozvao u Rim i poverio mu vaspitavanje Marka Aurelija.
1 0 Seks t (Sextos) iz Heroneje ( Chaironeia u Beotiji, Grčka),
rodak Plutarhov ( Plutarchos), stoički filozof, odličan prijatelj cara
Marka Aurelija.

tivnom) Veru.

1 1 Aleksandar (Alexandros), gramatik iz Kotiejona u Frigiji, bio
je učitelj grčkog jezika caru Marku Aureliju i njegovom bratu (adop­

1 2 Fronton (Fronto) iz Cirre u Numidiji (Afrika ) , poznati retor
Rimu za vreme cara Hadrijana ( 1 1 7-1 3 8 ) . Sačuvana nam je nJego­
va prepiska sa Markom i ona nam pokaZUje koliko je car obožavao
svoga učitelja i prijatelja.
u

44

Marko Aurelije Antonin

plemstvo, naši patricij i, imaj u manj e čovekolj ublj a
nego ostali ljudi.
12. Platonik Aleksandar 1 3 ulio mi je osobinu
da ne govorim često i bez potrebe i da ni u pismu ne
napišem kako " nemam vremena " , te da se tako, iz­
govaraj ući se prilikama oko nas, neprestano ne izv­
lačim od dužnosti koj e nam nameću odnosi prema
našim bližnj ima.
1 3 . Katup4 me je naučio da ne odbacuj em
prijatelja koj i me, makar i bezrazložno, zbog nečega
optužuje , nego da pokušavam da mu ponovo po­
vratim pređašnje raspoloženje i naklonost prema se­
bi; da o svojim učitelj ima govorim samo dobro i da
to činim iz ubeđenja, kao što se priča za Domicija i
Atenodota;15 najzad, da iskreno volim svoj u decu.
14. Od brata Severa 1 6 nasledio sam smisao za
domaći život u lj ubavi i lj ubav prema istini i pravdi;
13 Aleksandar, platonik i prijatelj carev, takođe njegov sekretar.
14 Katul Cina (Catulus Cinna), neki stoik.

1 5 Domicije i A tenodot. Domicije (Domitius) je j edan od Mar­
kovih � redaka po majci, a Atenodot Je, verovatno, Frontonov �čitelj .
6 Brat Sever ( Severus): ne zna se ko je to. Marko Aurell)e niJe
imao brata i zato neki izdavači i komentatori misle da je u tekstu pr­
vobitno stajalo Ouerou (Veru) . Ali Ver, (adoptivni) brat Markov, nije
bio čovek takvih sposobnosti da bi ga Marko toliko hvalio. Verovat­
no je to ime nekog peripatetika Klaudija Severa (Claudius Severu s ) .
Taj Klaudije je b i o otac Markovog tasta (?). Thrasea Paetus, stoik,
koji je izgubio život pod Neronom: Helvidije Prisk ( Helvidius
Priscus) , republikanac, osuđen na smrt od cara Vespazijana (69-79 ) .
- Katon Mlađi (M. Porcius Cato), Dion iz Pruze ( s a nadimkom " Zla­
tousti " , Chrysost6mos ), Brut (D. lunius Brutus), ubica Gaja Julija
Cezara. Sve su to bili ljudi koji su izgubili život zbog svog repub­
likanskog ubećenja, kao mučenici.
-

Samom sebi

45

preko nj ega sam upoznao Trazej a, Helvidij a, Ka­
tona, Diona i Bruta i stekao predstavu o demokrat­
skom uređenju, koje počiva na ravnopravnosti me­
đu građanima i na slobodi govora svih lj udi, i o mo­
narhiji u koj oj sloboda podanika vredi više nego sve
ostalo. Nj egova je zasluga i to što sam duboko i ne­
pokoleblj ivo cenio filozofiju; primio sam nj egovu
sklonost da činim dobro i obilno delim poklone;
stekao ubeđenj e da se od svojih prij atelj a uvek mo­
gu nadati najboljem i da mogu verovati nj ihovoj lju­
bavi; imam i nj egovu otvorenost prema onima koj i
se sa nj egovim postupcima nisu slagali: i iskrenost
prema prij atelj ima koj i nisu morali da nagađaj u šta
on želi, a šta ne, jer j e bio otvoren prema nj ima.
1 5 . Od Maksima 1 7 sam naučio da vladam
sobom i da po svaku cenu istrajem na dobrom putu;
da uvek, a naročito za vreme bolesti, sačuvam
v edrinu duha; da uskladim svoj karakter onom le­
pom mešavinom ljubaznosti i ozbilj noga dostoj an­
stva; video sam kako je on bez muke i roptanj a vr­
šio svoje dužnosti; kako su svi imali poverenje u nje­
ga; kako je, kad god bi što rekao, isto tako i mislio,
a sve što bi uradio, činio je bez ikakvih rđavih na­
mera; kako se ničemu nije divio, ništa ga nije moglo
i zbaciti iz ravnoteže, nikad nije ni žurio ni okleva o,
n iti je bio u neprilici ili utučen; nikad nije vidno isti­
cao svoj u lj ubaznost ili neljubaznost, nij e se lj utio
1 7 Klaudije Maksim ( Claudius Maximus), stoički filozof, koga
jc Marko Aurelije visoko cenio.

46

Marko Aurelije A ntonin

niti j e bio podozriv; upoznao sam nj egovu dobrotu,
njegovu sklonost praštanj u i nj egovu lj ubav prema
istini; osetio sam da je to čovek koj i zna kuda ide, a
ne čovek koji se, pometen, vraća na pravi put; znam
da niko nikada nije imao prilike da pomisli kako ga
on prezire, ali i da se niko ne bi usudio da sebe sma­
tra bolj im čovekom nego što je on; umeo je da se
lj ubazno ophodi . . .
1 6 . Od oca 1 8 sam nasledio blagost i nepoko­
lebljivu postoj anost u stavu koj i bi zauzeo posle du­
gog razmišljanja; isto tako, nj egovu uzdržljivost
prema prividnim počastima; njegovu lj ubav prema
radu i njegovu istrajnost; i to što je umeo da čuje
one koj i su imali da predlože nešto što bi bilo od
opšte koristi; što j e sa svakim postupao prema nje­
govim zaslugama i svakome davao ono što j e zaslu­
žio; što j e znao gde treba pritegnuti, a gde popusti­
ti; što j e ukinuo lj ubav sa dečacima; zatim nj egovo
druželj ublj e; njegove ustupke p�ij ateljima, koje nije
primoravao ni da stalno ručavaj u sa nj im, ni da ga
na putu prate, nego je uvek bio podj ednako raspo­
l ožen i prema onima koj i su, zbog nekog važnog ra­
zloga, ostaj ali kod kuće; što j e na sednicama sve
oštroumno i ne žureći se ispitivao a nij e pre vreme1 8 otac: njegov adoptivni otac Antonin (Pius) . - Pederastija j e
bila porok k o d starih Grka . K o d Doraca je pederastija bila č a k o d
strane države organizovana. Stariji je bio odgovoran z a telesno i mo­
ralno obrazovanje i vladanje mlađeg i u bici je stari j i (er6n, erastes)
stajao pored mlađeg (er6menos) . Tek rimsko zakonodavstvo (Justini­
jan) je pred uzelo korake protiv pederastije.

Samom sebi

47

na prekidao istraživanj e i zadovolj avao se površnim
razlozima; nasledio sam njegovu veštinu da sačuva
prij atelje; njemu oni nisu bili suvišni, ali nije ni ludo­
vao za njima; od njega sam naučio da budem uvek
veseo; da prozirem daleko u budućnost i budem spre­
man na svaku i naj manj u slučajnost, ali da, pri tom,
nikoga ne uznemiravam; uočio sam da j e za vreme
nj egove vladavine nestalo klicanj a i laskanj a bilo
koj e vrste; da je stalno vodio nadzor nad potrebnim
uredbama i razumno upravlj ao j avnim dobrima; da
je mirno podnosio nezadovolj stvo uobičaj eno u ta­
kvim slučaj evima; prema bogovima bio je bez praz­
noverj a; i da, što se lj udi tiče, nij e išao za tim da bu­
de omilj en; uopšte, nij e težio da se dopadne i nije či­
nio nikakve ustupke svetini, nego j e u svima prilika­
ma čuvao svoje trezveno rasuđivanje i svoj određeni
stav: bio je n eprij atelj prostačkih shvatanj a i svih
n ovotarij a; umeo je da skromno i bez gordosti ko­
risti sve stvari koj e život čine lepim, i koj e sreća ta­
ko obilato nudi; u svoj oj skromnosti radovao se
onome što j e imao, a ono što nije imao, n ij e mu ni
b ilo potrebno; niko za nj ega nije mogao reći da je
sofista, brblj ivac ili cepidlaka, nego da j e čovek zre­
l oga duha, savršen u svakom poglec1u, nepristupa­
čan laskanj u, priroda koj a ume da upravlj a i sobom
i drugima; uza sve to, treba pomenuti da j e prave
fi lozofe poštovao, a one koj i to nisu bili, nije preko­
revao; ali nij e dozvolj avao da oni utiču na njega; za­
tim, tu je njegov način ophođenja i njegova lj ubaz­
n ost koj a ipak nikada nij e prelazila granice; onda,

48

Marko Aurelije Antonin

još nj egova odmerena briga za telo i to što nimalo
nije ličio na čoveka koj i preterano voli život niti se,
iako nij e bio sasvim ravnodušan prema tome, tru­
dio da sebe ulepša, nego je živeo tako da su mu, bla­
godareći toj pažnj i, lekar, lekovi ili bilo kakva spolj ­
na lečenja bili veoma retko potrebni. Odlikovao se
j ednom naročito lepom osobinom da se bez ikakve
zavisti povlači prema lj udima koji raspolažu nekim
naročitim znanj em, rečitošću na primer, temeljnim
poznavanj em zakonodavstva, etike ili kakve druge
stvari, i da se zaj edno sa nj ima trudi kako bi svaki
od nj ih bio cenjen prema svoj im sposobnostima; i
sve j e to radio ugledaj ući se na svoj e pretke, ali nij e
namerno stvarao utisak da se drži baš njihovih obi­
čaj a; nij e bio ni kolebljiv ni nestalan, već se rado za­
državao na istim mestima i istim poslovima; posle
j akih napada glavobolje brzo se razvedravao i odu­
ševljeno se opet vraćao svojim uobičajenim poslovi­
ma; retko i u malom broj u slučaj eva je nešto taj io,
pa i to samo ako j e bilo u pitanj u opšte dobro; kada
su priređivane j avne igre, podizale se zgrade, delili
pokloni ili se obavlj alo nešto slično, bio je razuman
i odmeren kao čovek koj i vodi računa samo o ono­
me što je potrebno, a ne brine se za slavu koj a bi mu
njegova dela mogla doneti; kupao se uvek samo ka­
da je tome bilo vreme; nij e se podavao strasti da ne­
prestano zida i gradi; nij e se zanosio ni dobrim j eli­
ma, ni tkanjem i boj om odela, ni lepotom mladih
tela; odelo mu je stizalo iz Loriuma, sa nj egovog
imanj a u ravnici, a najveći deo svoj ih potreba

Samom sebi

49

nabavlj ao je iz Lanuvij a. Seti se i toga kako je u Tu­
skulu postupio prema cariniku koj i ga j e molio i
drugih sličnih crta njegovoga karaktera; nij e u nje­
mu bilo ničega oštrog, ničeg nepristoj nog, pretera­
nog ili neumerenog, a naj manj e je bilo neumolj ive
strogosti zbog koj e bi mogao reći: "Do znoj a ! " ; sve
je na nj emu do sitnica bilo smišljeno, nije bilo ni
žurbe ni nemira, j edno je odgovaralo drugome, a
sve j e čvrsto i snažno bilo usklađeno sa samim so­
bom: moglo bi se i za njega reći ono što se govori za
Sokrata, da je bio u stanj u i da se odrekne i da uživa
takve stvari koj e prosečni ljudi nisu u stanj u da
odbiju, a u uživanj u nj ihovom nemaj u mere; ako j e
čovek postoj an, j ak i trezven u oba ova slučaj a, on­
da je to dokaz nj egovog ispravnog i nesalomlj ivog
karaktera, a takav je bio moj otac u Maksimovoj
bolesti.
1 7. Bogovima imam da zahvalim što sam
imao valj ane pretke, dobre roditelje, dobru sestru,
dobre učitelje, dobru porodicu, rođake i prij atelj e;
kratko rečeno, skoro samo dobre lj ude oko sebe, i
zato što se nikada nisam toliko zaboravio da učinim
prestup prema nekome od nj ih, iako sam, da se
samo ukazala zgodna prilika, bio u stanj u da zaista
učinim tako nešto. Samo dobroti bogova zahvalj u­
j em što se nij e desilo ništa što bi moglo da me do­
vede u iskušenje; zahvaljujem im što nisam dugo bio
vaspitavan kod miljenice moga dede i što sam svoj u
mladost sačuvao čistu, a nisam pre vremena počeo
da trošim svoj u mušku snagu, nego sam je sačuvao

50

Marko Aurelije Antonin

preko uobičaj enog vremena; što sam za gospodara
imao jednog vladara i oca koji me je oslobodio sva­
ke oholosti i najzad doveo do saznanj a kako je i na
dvoru moguće živeti bez telesne garde, bez sjajnih
odela, lučunoša, kipova i sličnoga sjaja; kako je,
štaviše, sasvim moguće da vladar živi skoro u istim
uslovima kao i običan građanin, a da zato ipak ne
bude ni malodušniji ni manj e ravnodušan kada su u
pitanj u brige za opšte dobro. Š to sam imao brata19
koj i me j e svojim čestitim životom podstakao da ce
1 9 Brat: Lucije Ver čiji primer bi pre mogao da odbij a nego da
privlači. Majka: Domicija Lucila (umrla 1 5 6 ) . - Stari su verovali u
snove (uporedi Homera) koje šalju bogovi, a naročito Asklepije (Aes­
eulapius), bog lekarske veštine. - Zanimljivo je da Marko Aurelije
tako lepo govori o svojoj ženi za koju biograf Elije Kapitolin (Aelius
Capitolinus) veli (e. 1 9 ) : Faustinam satis constat apud Gaietam eondi­
eiones sibi et nautieas et gladiatorias elegisse. A o njenom sinu Ko­
modu veli: multi ferunt Commodum ex adulterio natum. Nemoguće
je zamisliti da Marku Aureliju nije bilo poznato šta se u Rimu zueka­
lo. Nesreća za toga blagog čoveka je bila u tome što je imao takvoga
sina: čudovište, za koga isti biograf veli: si felix fuisset ( Marcus Aure­
lius), filium non reliquisset. Otac ce, doduše, trudio da svome sinu
nade najbolje učitelje, ali sve to nije ništa pomoglo. Kolika li je razli­
ka izmedu ovakvog sina i tako plemenitog i uzvišenog oca ! - Benedikt
i Teodot. Imena su, svakako, hrišćanska, a hrišćane car nije voleo. To
ce može razabrati iz carevog "Dnevnika " . Držanje hrišćana u areni
smatrao je teatralnim. To njegovo shvatanje je pomalo neobično kad,
s druge strane, znamo kako je on lično gledao na stradanja i patnje i
smrt. Ali su hrišćani bili neprijatelji religije (i, prema tome, države) a
car je spas rimske države gledao u održavanju stare religije. - Kod
Kvada: Kvadi su bili germansko pleme u j ugoistočnom delu Germani­
je (kasnije Moravske) . - Reka Gran. Misli ce na reku Gran koja se uli­
va u Dunav. - Meteorologija ovde ne znači ono što kod nas, nego bavlje­
nje astronomijom, nebeskim stvarima. - Sofisti, ili pseudofilozofi, poja­
vili s u se nekako u drugoj polovini petog veka pre n. e. Najpoznatij i

Samom sebi

51

i j a staram o sebi i koj i me j e u isto vreme veselio
svojim poštovanj em i lj ubavlj u; što nisam imao de­
cu koj a bi bila glupa ili sa nekim telesnim nedosta­
cima; što u govorništvu, pesništvu i u ostalim moj im
studij ama nisam napredovao više nego što treba, jer
bih ih, možda, da sam primetio kako u nj ima lepo
napređujem, nastavio; što sam svoje vaspitače brzo
uzdigao na položaje, za kojima su izgleda težili; i što
i h, dok su još bili mladi, nisam samo tešio nadom
da ću to učiniti kasnije; što sam upoznao Apolonija,
Rustika i Maksima; što sam često i živo razmišlj ao
o načinu prirodnoga života, tako da - ukoliko to
zavisi od bogova i darova koje oni daj u, od nj ihove
pomoći i nadahnuća - ni sada ništa ne preči da
živim po prirodi; ako sam j oš uvek daleko od toga
i deala, onda je to moj a krivica, j er nisam slušao bo­
žj e savete i nj ihova - da ih tako nazovem - nepo­
sredna otkrovenj a; bogovi su mi dali što je moj e telo
moglo tako dugo da izdrži sve napore ovakvoga ži­
vota; što nisam imao dodira sa lj udima kao što su
Benedikt i Teodot, nego sam uspevao da ce oslo­
bodim lj ubavne strasti kad bi me ona obuzela; što
nikad nisam učinio ništa zbog čega bih kasnij e
morao da ce kajem, iako je to bio razlog moj e česte
sofisti su bili: Protagora, Gorgij a, Prodik (Pr6dikos), Hipija (Hippias).
To su bili učitelji koj i su za novac poučavali bogatiju decu ( filozofiju,
knj iževnost, matematiku, astronomiju, etiku, itd. ) . Ne postoj i apso­
l u tno znanje i apsolutna istina. Medutim, učenje njihovo bilo je na­
predno, jer oni su težili da sprovedu reformu političko-socijalnog ži­
vota u smislu razumnog napretka.

52

Marko Aurelije A ntonin

lj utnj e na Rustika; što j e moj a majka, koj oj j e bilo
suđeno da umre rano, poslednje godine svoga života
provela sa mnom; što, kad sam hteo da pomognem
siromaška, ili nekoga koji ce nalazio u nevolji, nika­
da nisam morao čuti da za to nemam novaca; što j a
sam nisam nikada bio u takvoj nevolj i, d a bih od
nekog drugog morao nešto uzeti; što sam imao ženu
tako poslušnu, tako nežnu i tako j ednostavnu; što
sam svoj oj deci umeo da nađem primerne vaspitače;
što sam u snu primao mnoge korisne savete, pre
svega one koj ima imam da zahvalim što sam pre­
stao da izbacujem krv, što ce izgubila moja nesvesti­
ca i za uputstvo onoga čoveka u Kaj eti: " Kako ćeš
ce poslužiti tim sredstvom"; što, uprkos svoj oj žud­
nj i za filozofij om, nisam pao u ruke nekog sofiste;
što nisam gubio vreme čitaj ući njihove spise, niti
dospeo dotle da rešavam logične lažne zaklj učke i
da se rasplinj avam u raspravlj anj u o nebeskim po­
j avama . Jep svi ovi poslovi traže božj u pomoć i
sreću.
Pisano među Kvadima kod Granua. Prva knjiga.

DRUGA KNJIGA::1 . U zoru reci samome sebi: Danas ću naići
na nametlj ivog, neblagodarnog, drskog, preprede­
nog, sklonog klevetama i nedruželju bivog čoveka.
Sve te osobine imaj u ljudi, j ep ne znaju šta je dobro
i zlo. Meni, međutim, zato što znam da j e suština
dobrog u lepom, a suština zla u ružnom, da je i čo­
vek koj i greši u srodstvu sa mnom - možda ne po
krvi i po začetku, ali po duhu i po tome što j e bo­
žanskog porekla - meni nijedan od njih ne može na­
uditi, j ep ne može niko da me navede na sramno de­
lo. Ja se ne mogu ljutiti ili biti neprijateljski raspo­
ložen ni prema rođaku. Jer smo mi stvoreni za za­
jednički rad, kao ruke, noge i trepavice, i kao gornji
i donj i zubi. Kad bismo radili j edan protiv drugoga,
bilo bi to protivno prirodi: a ljudi rade j edan protiv
drugoga ako se j edan na drugoga lj ute ili se među­
sobno izbegavaj u .
,'- U drugoj glavi Marko Aurelije govori: Seti s e d a s i star. Car u
to vreme nije mogao biti stariji od 50 godina. To je svakako karakte­
ristično za njegove poglede na život.

54

Marko Aurelije Antonin

2. Sve što j esam i sve što predstavljam, to j e
ovo malo mesa, malo daha i razum-vladar. Zato
odbaci knj ige ! Ne dozvoljavaj da te i dalje bune !
Nemaš za to vremena ! Prezri ovo bedno meso kao
da si već na samrti ! Ono nij e ništa do krv, kosti i
spl � t nerava, vena i arterij a! Promisli i o tome šta j e
tvoJ dah. Nestalni vetar koji ti u j ednom trenutku
izbacuješ, a u drugom opet uvlačiš! A treće u tebi j e
razum, vladajući deo. Seti s e d a s i star. N e dopuštaj,
da kle, da �i razu� robuje. Ne daj mu da ga neprijatelj­
.
ski na�om povlace tamo-amo! A osim toga, ne ljuti se
na SVOJ U sadašnju sudbinu i ne kukaj nad budućom!
3 . Božj a su dela puna providenj a. Slučajni
dogad � j i nisu neprirodni. Oni su povezani i ispre­
pletam rukom providenj a. Sve izvire iz njega. A na­
poredo s nj im i de Nužnost i ono što koristi svemu '
...
a CIJ I Sl tl samo sicušni delić. Ono što stvara priroda
celokupnoga sveta, medutim, i čime se ona održava
korisno j e i za svaki poj edini njen deo. A svet s �
održ.ava tako što se elementi i tela nastala od nj ih
menJ aJu. - Neka ti to bude dovolj no i kao neka vrs­
t � � rincipa . A da bi j ednoga dana mogao umreti
ulstmu radosno, iskreno i od srca blagorodan bo­
govima, a ne gundaj ući, odbaci žed za knj igama !
4. Seti se koliko si to odlagao i kako si često
propuštao i nisi iskoristio priliku koj u su ti dali bo­
� ov ! ! Ipak ��. �r � j �j e vreme da postaneš svestan toga
sta J e svet CIJ I Sl tl samo j edan mali deo, i ko je vla­
dar. sveta, čij i si ti izliv. I da je veoma ograničeno
tvoJ e vreme, pa ako ga ne upotrebiš na to da isteraš
v . . .

.

.

Samom sebi

55

mrak iz duše, ono će proći nepovratno i biće svr­
šeno s tobom, jer se više neće vratiti.
5. U svakom trenutku i kao Rimlj anin i kao
muž hrabro misli na to da svoj e predstojeće poslove
moraš obaviti sa ozbilj nim i neusiljenim dostoj an­
stvom i ljubavlj u prema lj udima, slobodno i pravi­
čno i da sve ostale misli odstraniš da bi mogao saču­
vati svoje spokojstvo. U tome ćeš uspeti ako sve što
radiš radiš svestan toga da bi to moglo biti poslednje
delo u tvome životu, daleko od svake besciljnosti i bez
strasne mržnje prema odluci razuma, bez pretvaranja
i sebičnosti i bez roptanja na sudbinu koja ti je dode­
ljena. Vidiš li kako je sićušno ono što treba savladati
da bismo mogli voditi srećan i bogoboj ažljiv život. Jer
ni bogovi ne traže ništa više od onoga koji ovo ispuni.
6. Muči se, dušo, muči se! Nećeš više imati
vremena da samoj sebi ukazuj eš počast. Jer svako
od nas ima samo jedan život. Tvoj je već skoro pro­
šao i, pošto samu sebe nisi poštovala, tražiš sad spa­
senj e u dušama drugih.
7. Da li te uznemiravaju dogadaj i koj i se zbi­
vaj u van tebe? Potrudi se da j ednom naučiš nešto
zaista korisno i prestani da lutaš. A čuvaj se i druge
zablude: j er su budale oni koj i se celog svoga veka
trude i muče, a nemaj u pred očima cilj prema kome
bi mogli usmeriti svoje težnj e i misli.
8. Teško je naći čoveka koj i će biti nesrećan
zato što se ne brine o onome što se zbiva u dušama
drugih ljudi. A oni koj i ne vode računa o pokretima
svoje sopstvene duše, moraju bezuslovno biti nesrećni.

56

Marko A urelije Antonin

9. Uvek moraš razmi šljati o prirod i celine , i
. .
svoJ oJ sopstv enoj, o torne kakav j e odnos tvoj e prirode prema onoj drugo j , kakav je delić i kakve ce­
line tvoja prirod a, i da nema nikog a koji bi te rno­
gao spreči ti da uvek radiš i govor iš shodn o prirod i
čiji si ti delić.
10. G ��oreći o poroc ima - uko'liko je uopšt e
n:oguce pravIt I poređ enj a sa obični m pojmo vima
fIl <:zof Teofra st1 veli da su teži prestu pi učinje ni iz
pozud e nego oni koj i se vrše u gnevu . Gneva n čovek
ne s! uša ra � um, ali čini to s nekim bolom i potišt e­
v ; onaj, među
noscu
tim, koji greši iz požud e, pobu­
đen naslad om, manje je obuzd an i manj e muško u
s :vome grehu . Zato j e Teofrast s pravo m i kao pravi
�Ilozof rek� o �a teže prekore zaslužuje prestup izvr­
sen pod utICaj em naslad e nego onaj koji se učini u
?olu: gneva n čovek , uopšte, više liči na čoveka koji
J e prvo pretrp�o nepravdu, pa j e onda u bolu zbog to­
ga postao srdIt. A onaj drugi je sam požele o da učini
greh, j er j e dozvo lio da ga požuda na to naved e.
1 1. Neka svako tvoje delo, svaka reč i svaka
pomis ao budu takvi kao da je mogu ćnost tvoga od­
laska iz ovoga života već tu. A, ako ima bogov a,
onda odlaza k od ljudi nije ništa strašn o. Jer te oni,
svaka k o neće gurnu ti u zlo. Ako, među tim, bogov a
. ?
� em.a, dl ako se oni ne brinu za prilike u kojima se
v je onda život
lj udI nalaze , sta
na ovom e svetu bez
/

_

1 Teofrast (T�e6phrastosJ je bio naslednik velikog filozofa Aris­
torela �3 84-322 ). ZlVeo e od 3 72-287 . Vrlo učen (istorija filozofij
)
e,
boraIlIc ar, pIsac mnogo ciranih " Karakte ra" J .

Samom sebi

57

njih i nj ihovog proviđenj a ? Ali oni postoj e, brinu se
O ljudskim stvarima i oni čoveku pružaju mogućnost
da ne padne u istinsko zlo. Čak i kad bi postojalo
još neko drugo zlo, oni bi se pobrinuli da od svakog
poj edinog čoveka zavisi hoće li ga to zlo zadesiti ili
neće. A kako bi ono što samoga čoveka ne čini sla­
bij im moglo učiniti da nj egov život bude gori? Pri­
roda svemira ne bi učinila takvu grešku ni iz nezna­
nja' ni - ako je imala znanj e - iz nemogućnosti da
tako nešto spreči ili popravi . Ne bi ni iz nemoći ni
zbog nesposobnosti pogrešila toliko da bi i dobrim
i zlim lj udima, ne praveći razliku među nj ima, po­
klanjala i dobro i zlo. Ali smrt i život, slava i odsu­
stvo njeno, bogatstvo i siromaštvo, sve to pripada i
dobrim i rđavim ljudima, j er sve te stvari nisu ni
lepe ni ružne. Stoga ne spadaj u ni u dobro ni u zlo.
12. Kako brzo prolazi sve, na ovome svetu
lj udi, a u večnosti uspomena na nj ih. Takva je priro­
da svih vidlj ivih stvari, a naročito onih koje nas ma­
me nasladom ili plaše tegobom, ili koje prazna do­
mišlj atost čini čuvenim. Dužnost našeg razuma j e
d a shvati kako s u one malo vredne i dostojne prezre­
nja, kako su prljave, prolazne i mrtve. Ko su oni koje
njihova mišljenja i reči čine slavnim? Šta je smrt? Ako
je budeš posmatrao samu za sebe, i ako kritički odba­
ciš sve ono što joj mašta pripisuje, svu onu strahotu,
naći ćeš u njoj samo delo prirode. A onaj koji se plaši
dejstva prirode, taj je dete. Smrt, međutim, nije samo
delo prirode, nego i delo koje prirodi koristi. Kako i
kojim delom svoje prirode j e čovek naslutio božanst­
vo? I šta je sa njim, sa tim delom čovekovim?

58

Marko Aurelije Antonin

1 3 . Nema bednijeg stvorenja nego što je čo­
vek koj i oko svih stvari obilazi kao da ide u krug i
koj i, kao što pesnik2 kaže: " ispituje stvari u dubini
zemlj e " , pokušavajući da zaključcima pogodi šta se
dešava u duši nj egovog bližnj eg, a ne shvata da j e
dovoljno udružiti se sa demonom (genijem) koji j e u
nj egovoj duši i primerno služiti samo njemu. A slu­
žiti ovome znači: sačuvati ga od strasti, besciljnosti
i nezadovolj stva onim što dolazi od bogova i ljudi.
Jer je ono što čine bogovi dostojno poštovanj a baš
zato što je savršeno; a ono što urade ljudi, drago j e
zato što nam je blisko, ali j e ponekad i dostojno saža­
ljenja zbog toga što ljudi ne znaju šta su dobra a šta
zla. A ova bolest nije ništa manja od one koja čoveku
oduzima sp ? sobnosti da razlikuje belo od crnog.
14. Cak i da živiš tri hiljade godina, ili mož­
da deset puta toliko, uvek treba da misliš na to ka­
ko niko ne može izgubiti nikakav drugi život, do li
onaj koj im je živeo i da niko nije živeo nekim dru­
gim životom, nego onim koj i je izgubio. Zato je i
najduži život j ednak onome koji j e najkraći. Jer j e
sadašnji život isti za sve, onaj koji j e izgubljen, nij e
više naš, a ono što gubimo, osećamo kao gubitak
samo u j ednom trenutku. Niko ne može izgubiti
prošli ili budući život, j er kako neko može uzeti ne­
kome ono što on nema? Prema tome, uvek treba
. 2 Pil1dar, frgm. 292, Bergk. Pindar ( 5 1 8-442) iz Tebe u Beotiji,
Visoko cenJen kao pesnik. Pisao je pesme u slavu pobednika u na­
cionalnim igrama (olimpijske, pitijske, nemejske i istimijske, prema
mestima gde su održavane).

Samom sebi

59

misliti na ove dve istine: prvo, da j e sve od pamtive­
ka isto, da se sve u određenim vremenskim razmaci­
ma ponovo vraća i da ne postoji nikakva razlika u
tome da li iste stvari posmatraš tokom sto ili dvesta
godina ili tokom čitave večnosti; drugo, da smrću
podjednako gube i naj starij i starac i naj mlađi mla­
dić. Jer svaki od njih može biti lišen samo sadašnj eg
trenutka, pošto, u stvari, samo nj ega i ima, a ono
što neko nema, ne može ni izgubiti.
1 5 . Sve zavisi od shvatanja. Reči kinika Mo­
nima 3 su jasne; jasna je i korist od njegove izreke,
ako zaista shvatiš njeno j ezgro.
1 6 . Ljudska će duša lišiti sebe časti najviše
onda kada svojom krivicom postane prišt ili neka
vrsta čira na telu sveta. Nezadovolj stvo bilo čime
što se dešava, isto je što i odvaj anj e od prirode koj a
u sebi sadrži prirode svih drugih bića. Duša se kalj a
i kad se odvraća od nekog čoveka, ili kad prema
nj emu zauzima neprij atelj ski stav, kao što čine duše
onih koji se odaj u gnevu. Treći put izgubi čast tako
što se poda nasladi ili bolu. Četvrti, ako se pretvara,
pa u rečima i delima krij e pritvorstvo i laž. Peti put,
ako neko svoje delo ili zaključak izvrši bez određene
svrhe, bez prethodnog razmišlj anj a i bez doslednos­
ti, uprkos tome što se i pri vršenj u naj neznatnij ih
naših dela mora uzimati u obzir nj ihova poslednj a
svrha. A poslednj a svrha razumnih bića j e da se po­
koravaj u načelima i zakonima naj starije vladavine i
uređenja, to j est kosmosa.
3 MOl1im (M6nimos) iz Sirakuze, učenik kinika Diogena iz Sinope.

60

Marko Aurelije Antonin

1 7. Dužina ljudskog života samo je tačka u
vremenu, njegovo postoj anje j e u neprestanom to­
ku, čula su mutna, sklop čitavoga tela podleže ras­
padanju i truleži, duša je čigra, sudbina je zagonet­
ka, naš glas sumnj iv. Jednom rečj u, sve što sačinj a­
�a telo, reka j e, a što je u vezi sa dušom, san i dim.
Zivot je borba i putovanj e stranca; posmrtna slava
je zaborav. Pa šta nas, onda, može da vodi? Samo i
j edino filozofij a. I to time što ćemo u sebi, kao po­
bednika nad nasladama i bolovima, čuvati demona
od zlostavljanja i štete, što ništa nećemo raditi bez
svrhe i služeći se laži i pretvaranj em, i što nećemo
zavisiti od toga da li i neki drugi čovek radi to isto
ili ne. Tako što ćemo ono što nam se desi i što nas sna­
đe primiti sa ubeđenjem da sve to dolazi odnekud
odakle i genije sam dolazi. I što ćemo u svima prilika­
ma vedro očekivati smrt u ubeđenju da ona nije ništa
drugo nego razdvaj anje elemenata od kojih je svako
pojedino biće sagrađeno. Pa, ako nema ničega stra­
šnog u tome što se svaki pojedini elemenat neprestano
menja u drugi, zašto bi onda čovek sa sumnjom pos­
matrao promenu i raspadanje svega ? Ono se vrši po
zakonima prirode, a što je prirodno, nije zlo.
Pisano u Karnuntu.4

4 Karnunt ( Carnuntum) je današnji Deutsch-Altenburg blizu
Beča (stare Vindobone) . Nekad je to bio veoma važan rimski garnizon
u kome je i Marko Aurelije imao svoj glavni stan ( 1 72-1 74). Danas su
to poznate ruševine.

TREĆA KNJIGA
1 . Ne treba stalno misliti na to da j e život iz
dana u dan sve kraći i da nam od njega preostaje sve
manji deo, nego bi se moralo razmišljati i o tome ka­
ko nikad nije sigurno da li će i onaj koj i duže poživi
moći za sve vreme sačuvati svoju sposobnost mišlj e­
nja, tako da ona bude dovoljna da shvati i ispituje
stvari koje se odnose na spoznanje božjih i ljudskih
dela. Jer sposobnost disanja i varenj a, stvaranje pred­
stava i delovanje nagona ne prestaju zajedno sa gub­
ljenjem sposobnosti za rasuđivanje. Naprotiv, prvo se
ugasi čovekova sposobnost da raspolaže samim so­
bom, da bude svestan zahteva koje mu nalažu dužnosti,
da kritički razmišlja o stvarima koje se u njemu zbiva­
ju, da mu bude jasno baš to: je li već došlo vreme da
pođe sa ovoga sveta, i druge stvari te vrste koje nesu­
mnjivo iziskuju izvežbano razmišljanje. Zato je po­
trebno da požurimo, ne samo zato što smo sve bliže
smrti, nego i zbog toga što ćemo vrlo brzo izgubiti
sposobnost da stvari shvatamo i razumemo.
2. Treba obratiti pažnj u i na pojave koj e se
j avlj aj u naporedo sa prirodnim poj avama i imaj u

62

Marko Aurelije Antonin

nešto primamlj ivo i privlačno u sebi. Na to, na pri­
mer, da hleb za vreme pečenja puca na izvesnim me­
stima i da baš te pukotine, koje ne zavise od hleba­
reve stručnosti, padaj u u oči i izazivaju u nama želju
za j elom. Tako se isto raspuknu smokve ako su su­
više zrele. I kad masline suviše sazru, onda im baš to
nj ihovo stanje, blisko truleži, daje naročitu lepotu.
Povij anj e klasj a, naborana koža na lavljem čelu, pe­
na koja nerastu teče iz usta, i još mnoge druge stvari
koj e, posmatrane same za sebe, uopšte nisu lepe,
ipak doprinose lepoti bića i iJ .1aju nešto privlačno u
sebi ako se javlj aju uporedo sa prirodnim pojava­
ma. Tako će na onoga koj i ume da oseti i pronikne
ono što se u prirodi zbiva, delovati i stvari koje se
dešavaj u samo kao posledica nekih sporednih stvari
i on će osetiti kako i one, a ne samo celina, mogu na
neki način da pruže radost. Takav će čovek sa istim
zadovolj stvom posmatrati razj aplj ene čelj usti grab­
ljivih životinj a kao i ono što nam, podražavaj ući
prirodu, pokazuju slikari i vajari. Čistim pogledom
posmatra će i zrelu lepotu starice i starca i milinu
koj a je svoj stvena deci. A takvih stvari ima mnogo,
ali nj ih ne može pojmiti svako, već samo onaj koj i
razume prirodu i nj ena dela .
3 . Hipokrat, l koj i j e mnoge bolesti izlečio, i
sam se razboleo i umro. Haldej ci2 su predskazali
, 1 Hipok at (Hippokrates), najčuveniji grčki lekar,
�
p raktičar i
naucl1lk (460-J77. pre n. e.) sa Ostrva Kos, IZ porodice As k lepIJada.
2 Haldejci su magi i astrolozi iz Haldeje, pokrajine u jugoza­
padnom Vavilonu.

Samom sebi

63

smrt mnogih ljudi, a nj ih je na kraj u zadesila ista
sudbina. Aleksandar, Pompej i Gaj Cezar, koji su
tako često do temelja rušili čitave gradove i ubijali u
bitkama hiljade konjanika i pešaka, ipak su morali
j ednom umreti i sami. Heraklit, 3 koj i j e toliko raz­
mišlj ao o tome kako će svet iščeznuti u plamenu,
umro je obavij en đubretom i ispunj en vodom. De­
mokrita4 su pojele vaši, a Sokrata5 isto tako, samo
vaši druge vrste. Š ta znači sve to? Da si se i ti ukr­
cao, vozio se preko mora i stigao u pristanište. Iskr3 Heraklit (HerakleitOs) iz Efeza (kraj VI veka pre n. e.), iz kra­
ljevske porodice. Već veoma rano su se stvorile legende oko njega.
Kažu da je odbio visok sveštenički položaj i da se povukao u planine
gde je u blizini jednog hrama (kao prvi nama poznati pustinjak,
eremit) umro. Za sobom je ostavio delo "O prirodi", od kojeg nam j e
sačuvan priličan broj fragmenata. Zbog nejasnog izlaganja (verovat­
no u obliku aforizama) Heraklita su već u staro vreme nazivali
"skoteinĆls" mračni, tamni. On je bio prvi individualista i subjek­
tivist. Haotično stanje u njegovoj domovini podstaklo ga j e da i
celokupni kosmos shvati tako: "rat je otac svega" , sve se nalazi u
neprekidnom toku ( "panta rhei" ) , ne možeš dvaput stati u istu reku.
Sve je relativno. Jedino štO je stalno i što predstavlja centar svega jeste
vatra koja kao božanstvo neprekidno vlada i samo s vremena na
vreme u vidu munje dolazi na vidljivi svet. Verovatno je Heraklit ( a ne
Tales ili Anaksimader) prvi genijalni prirodni filozof staroga veka.
4 Demokrit (DemĆlkritos). Marko Aurelije ovde Demokrita za­
menjuje sa Ferekidom (PherekYdes ) . (B. Diels, Fragmente der Vor­
sokratiker, na odgo m . ) . Demokrit je bio slavni grčki filozof, rodom iz
Abdere (savremenik Sokratov, oko 450. pre n. e . ) . Univerzalan nau­
čnik (pisao o poeziji, etici, medicini, gramatici, fonetici, fizici, mate­
matici, tehnici) ali i praktičar. Originalan u objašnjenju postanka sve­
t a (i svega: prirode, bogova, fizike, psihologije, etike i religije): sve je
postalo od atoma. - Anegdota o smrti nije poznata.
5 Sokrat. V. Platon, Tim. 6 1 D. Ovde se naravno, misli na nje­
gove tužioce.
=

64

Marko Aurelije Antonin

caj se, dakle ! Ako te put vodi u drugi život, onda i
tamo ima bogova. A ako te načini potpuno neo­
setlj ivim, onda će i tvoji bolovi i radosti prestati, pa
neće biti potrebno da robuješ j ednom sudu koj i j e
gori nego ono što m u služi. Jep su duh i božanstvo
j edno, a zemlj a i blato drugo.
4. Ne troši ostatak svoga života u razmišlj a­
nj u o drugim lj udima, osim ako to služi opštem do­
bru, jep ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj
ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i
namerava, i ostalim sličnim pitanjima koj a nas od­
vode od posmatranja našega sopstvenoga uma, biti
spreče n da obaviš neki drugi posao. Stoga u nizu
predstava treba izbegavati sve što nema osnove i
svrhe, a pre svega radoznalost, brigu O stvarima ko­
je te se ne tiču i sve rđave misli. I treba sebe da na­
vikneš da imaš samo takve predstave koje te neće
sprečiti da u trenutku kada te neko zapita: " Š ta sa­
da misliš ? " , prostodušno odgovoriš: "To i to " , tako
da se odmah vidi kako je u tvoj im mislima sve j ed­
nostavno i dobronamerno, i kako dolazi od bića ko­
je shvata opšte stvari, ne brine se za pohotlj ive i po­
žudne predstave, nema ni truni slavolj ublj a, zavisti,
podozrenj a ili nečeg sličnog čega bi se čovek morao
stideti kad bi rekao da je mislio baš na to. Jep samo
je onaj čovek pravi sveštenik i sluga božj i koji se ne­
prestano trudi da bude naj bolji, koji ima tesne veze
sa bićem koje živi u njegovoj unutrašnjosti i daje mu
snage da ga nijedna strast ne okalj a, nikakav bol ne
rani, nikakav zločin ne dodirne, i da bude neosetlj iv

Samom sebi

65

prema svakoj slabosti; koje ga i u naj većoj borbi
podstiče da ne klone (da ga naime nij edna strast ne
ruši ), da bude ispunjen pravičnošću i da od srca po­
zdravlja sve što se dogodi i što se sa nj im zbude.
Veoma retko, i to samo ako j e u pitanju opšta ko­
rist , misliće on O tome što neki drugi kaže, učini ili
pomisli. Jep on ne želi ništa drugo do li da ispuni
svoje dužnosti, neprekidno razmišlj a o tome šta mu
se sprema u večnosti i vasioni, i svoje zadatke ispu­
nj ava lepo, j ep je ubeđen da je to dobro. Iz vasi one
svako donosi sobom na svet svoj dosuđeni deo, a
svaki deo doprinosi i svrsi celine. On razmišlj a i o
tome da su sva razumna bića u međusobnom srod­
stvu i da lj udska priroda nalaže brigu O svima ljudi­
ma, ali da ne srne ići za mišlj enjem svih lj udi, nego
samo za onim ljudima koj i žive po sveopštoj prirodi.
A uvek su mu pred očima oni koj i ne žive tako: on
prati kakvi su oni kod kuće, a kakvi van nje, kakvi
danju, a kakvi noću, i sa kim se druže. Razume se da
hvali ovih ljudi, koj i ni sami sa sobom nisu zadovoljni, on ne pridaje nikakvu važnost.
.
5. Ma šta radio, nemoj raditi protiv svoJ e
volje, bez ljubavi prema lj udima, bez prethodnog
razmišlj anj a ili ako te što vuče na drugu stranu. Ne­
ka ti misli ne budu skrivene uglađenim rečima. Ne
govori mnogo i ne započinj i mnogo odj e �nom: Ne­
ka bog u tebi bude gospodar j ednog muskog I zre­
l og bića, politički svesnog muža, Rimlj anina i vl � ­
dara koj i je, kao neko koj i očekuj e znak da pođe IZ
ovoga života, napravio svoj izbor, i spreman j e za

66

Marko Aurelije Antonin

put tako da mu nisu potrebne ni zakletve, niti bilo
kakav svedok. I neka ti srce bude ispunj eno rado­
šću. Tebi nije potrebna pomoć koja dolazi spolja, ni
mir koji bi ti mogli pružiti drugi. Moraš se sam us­
praviti, i ne smeju te pridržavati drugi.
6. Ako u lj udskom životu pronađeš nešto što
je bolje od pravičnosti, istine, samos avIa đivanj a i
muževnosti, j ednom rečju, od svega onoga što tvoju
dušu čini zadovoljnu samom sobom - ukoliko se to
odnosi na stvari u kojima ti ona dozvolj ava da radiš
po svome razumu - a ukoliko se tiče stvari koje nisu
u njezinoj moći, čini da je zadovoljna sudbinom ako vidiš - kažem - nešto bolje od toga, onda se
celom dušom obrati tome i uživaj u onome što si
našao da je naj bolj e. Ali, ako ti se učini da ništa ni­
j e bolje od demona koji živi u tebi, koji j e svoj e sop­
stvene nagone potčinio samome sebi, koj i brižno
nadgleda tvoj e predstave, koji se, no Sokratovim
rečima, oslobodio primamlj ivosti čula i koj i se pre­
pustio vođstvu bogova; ako vidiš da je sve ostalo
manje i neznatnije od njega, onda ne puštaj nikoga
drugog u sebe: ako samo j edanput pružiš svoju na­
klonost nekom drugom i odstupiš od svoga načela,
nikada više nećeš moći da daješ prednost onom
stvarnom dobru koj e ti lično pripada. Jer je suprot­
stavljanje nečega drugog, pohvale ljudske, na pri­
mer, ili visoke počasti, ili bogatstva i čulnog uživa­
nja, umnom i opštem dobru protivno božj em za­
konu. Iako nam se činilo da će nam sve ove stvari
samo za kratko vreme biti ugodne, one odj ednom

Samom sebi

67

zagospodare nama i povuku nas za sobom. A ti odaberi
- kažem ti - bez predomišlj anja i slobodno ono što
je bolje i drži se toga. " Bolj e je, međutim, ono što j e
korisno. " Ako j e nešto korisno za tebe kao za umno
biće, onda to zadrži; a ako ti je od koristi samo kao
živom biću, onda to glasno reci i neka tvoje mišlje­
nje ostane nepokolebljivo. Samo, nastoj da ovaj izbor
izvršiš dobro !
7. Nikada nemoj smatrati za korisno nešto
što bi te j ednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da
zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga, da posumnjaš
u nj ega, da ga prokuneš, da se pretvaraš, da zaželiš
nešto što bi morao sakriti iza zidova i zavesa. Jer
onaj koj i više od svega na svetu ceni svoj um;
demona u svoj im grudima i svetu službu nj egovoj
vrlini, neće postati tragičan j unak, neće uzdisati,
neće mu biti potrebna ni samoća, ni skup mnogih
ljudi. I, što je naj važnije, živeće a neće nikoga goni­
ti i neće biti ganj an. On se uopšte ne brine o tome
da li će nj egova duša duže ili kraće vreme biti
zatvorena u telu. Jer i kad mora otići, on polazi
tako laka srca kao da polazi na neki drugi posao
koj i se može izvršiti isto tako časno i pošteno. Jed­
ina njegova briga celoga života j este da mu duša ne
trpi neku promenu stranu biću koje ima razum i
smisao za opšte stvari.
8 . U duši umerenog i prekalj enog čoveka ne
možeš naći gnoj no mesto ni pod kožom, pa čak ni
sramne mrlje. Ni sudbina ne prekida nj egov život
kao nedovršen, kao što se za nekog glumca tra-

68

Marko Aurelije Antonin

gičara može reći da j e otišao pre završetka i pre ne­
go što je odigrao ulogu do kraja. U njegovom karak­
teru nema ničeg ropskog ni ulepšanog, on ne zavisi
od lj udi i ne odvaj a se od nj ih, nije nesamostalan i
nema ničeg skrivenog.
9. Da se u tvome razumu ne bi stvorilo ni­
kakvo mišlj enje protivno sveopštoj prirodi i ustroj­
stvu razumnoga bića, ceni svoj u sposobnost da za­
klj učuj eš, j er je u njoj sve. Priroda zahteva promu­
ćurnost u donošenj u sudova, osećanj e pripadnosti
ljudskome društvu i odanost božj oj volji.
10. Odbaci, dakle, sve, i zadrži samo ovo ne­
koliko poj mova i seti se, uz to, j oš i toga da svako
živi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili j e
živeo, ili j e ono još u mraku. Sasvim j e, dakle, kratko
vreme koj e svaki pojedinac proživi, a isto je tako si­
ćušno mesto na zemlji na kojem živi . Sićušna je i du­
gotrajnija posmrtna slava, koj a se, uostalom, osla­
nja samo na predanje sićušnih ljudi koj i će već sutra
umreti i koj i ne poznaju ni sami sebe, a kamoli čo­
veka koji je već odavno mrtav.
1 1 . Dodajmo rečenim načelima j oš j edno: da
sebi uvek moramo stvoriti poj am ili predstavu o ne­
koj stvari koj a se u tome trenutku poj avljuje u našoj
svesti, tako da budemo u stanj u da stvar predstavi­
mo sebi u nj enoj pravoj a ne prikrivenoj suštini, u
celini i u poj edinim delovima, da nazovemo pravim
imenom i nj u samu, hilj adu komadića od koj ih j e
ona složena i u koje ć e s e opet j ednom raspasti. Jer

Samom sebi

69

ništa nije pogodnij e da stvori duhovnu veličinu ne­
go sposobnost da svaku stvar na koj u u životu nai­
đeš metodski i sa vidika sa kojeg ti postaj u ujedno
jasni i njeni odnosi prema svetu, i da proceni š kakvu
vrednost ima za kosmos, a kakvu za poj edinca, kak­
va j e nj ena vrednost kad je u pitanju celina, a kakva
kad se odnosi na poj edinca kao na građanina naj­
više države, u kojoj poj edine države znače isto ono­
liko koliko poj edine kuće u j ednom kraj u; sposob­
nost da budeš načisto s tim šta je stvar koj a u tebi
izaziva predstavu, od koj ih je delova ona složena,
koliko dugo j oš može ona da postoj i sama po sebi i
koj a nam j e vrlina potrebna, da li: blagost, mužev­
nost, vernost, prostodušnost, zadovolj stvo samim
sobom i drugo da bismo pogodili put koj i vodi do
nje. Stoga za svaku stvar moramo reći: ovo dolazi
od boga, sve j e nastalo uplitanjem sudbine i nj enih
slučaj nih veza i povezanosti, a ovo j e delo čoveka
koj i j e, doduše, moga roda i moj rođak i drug, ali
koj i ne zna šta dolikuje njegovoj prirodi. A ja to vr­
lo dobro znam, i zato sam, no prirodnom zakonu
zajednice, blagonaklon i pravičan. U isto vreme, j a
težim d a pravilno ocenim vrednost stvari koj e s u
negde u sredini.
1 2 . Ako se upravlj aš po zdravom razumu, te
ozbiljno, snažno, blagonaklono vršiš svoj e svakod­
nevne poslove; ako ništa ne radiš tako kao da j e to
od sporednog značaja, nego svoga demona čuvaš u
sebi čistog, kao da j e već vreme da ga otpustiš; ako

70

Marko Aurelije Antonin

se toga načela ne pridržavaš zato što nešto očekuješ
ili se nečega bojiš; ako si zadovoljan postupcima ko­
je priroda zahteva, zadovoljan herojskom istinolju­
bivošću i svim onim što govoriš i ispovedaš, onda
ćeš živeti srećno. I neće biti nikoga koji bi te u tome
mogao sprečiti.
13. Kao što lekari za iznenadne operacije vazda
imaj u pri ruci potrebne instrumente i noževe, tako
neka su i tvoja načela uvek spremna kako bi mogao
razumeti božj e i lj udske stvari, i svaku od njih, i onu
najmanju, izvršiti kao čovek koj i se uvek seća da su
oba sveta međusobno povezana. Jer niti ćeš srećno
dovršiti nešto lj udsko ako se ne obazireš na ono što
je božje, niti obrnuto.
14 . Ne lutaj više ! Nećeš stići ni da nekad
pročitaš svoje zabeleške, ni dela starih Rimlj ana i
Grka, ni izvode iz nj ihovih spisa koje si ostavio na
stranu za stare dane. Zato, ako ti je stalo do sebe,
žuri svome cilj u, ostavi prazne nade i pomozi
samom sebi dok j oš možeš.
1 5 . Ljudi ne znaju šta znače reči: krasti, se­
j ati, kupovati, odmarati se, vodi računa o onome
što treba uraditi. Jer se to telesnim očima ne vidi;
zato j e potreban drugi vid.
1 6. Telo, duša, razum: telu pripadaj u čula,
duši želje, razumu božj i principi. Sposobnost za pri­
manje utisaka pomoću čula imaju i životinj e. Nj i­
hovi prohte vi povlače amo-tamo i životinje i polu-

Samom sebi

71

l j ude, na čak i Falarida6 i Nerona. Takvi su i lj udi
koji ne veruju u bogove, napuštaju svoju otadžbinu,
i sposobni su za sve kad j ednom zatvore za sobom
vrata i priznaju razumu vođstvo samo u onome što
oni smatraj u za svoju dužnost. Ako su ovo osobine
zaj edničke svima pomenutim bićima, onda dobru
čoveku preostaje samo to da voli i radosno pozdravi
sve ono što mu se desi i što mu život pokloni; da ne
okalj a demona koji prebiva u nj egovom srcu i ne
uznemirava ga gomilom raznih predstava, nego da
ga sačuva u vedrom miru; da poslušno služi bogu;
da ništa ne govori protiv istine i ništa ne učini pro­
tiv pravičnosti. On se neće lj utiti ni na j ednog koj i
mu ne bude verovao da živi jednostavno, pošteno i
dobro, i neće dozvoliti da ga skrenu sa puta koji vo­
di životnom cilju do koga treba da stigne čista srca,
mirne duše, brzo i dragovoljno u saglasnosti sa svo­
j om sopstvenom sudbinom.

6 Falarid (Phalaris), zloglasni tiranin iz Agrienta na Siciliji (stari
grčki Akragas). Beh Pindar pominje šupljeg bronzanog bika u kojega
bi zatvarao zatvorenike i zarobljenike čija bi vika u zažarenom biku
podseća la na riku bika. Srušen 554. pre naše e re .

Samom sebi

ČETVRTA KNJIGA
1 . Ako se razum koji u nama vlada upravlja
prema zakonima prirode, onda j e nj egov odnos pre­
ma događaj ima u svetu takav da se uvek može pri­
lagoditi onome što sudbina određuje. On nij e vezan
za neku određenu materiju, nego izuzetno teži za
višim ciljevima i sve što mu je na putu, pretvara u
svoj u sopstvenu materiju, baš kao vatra koja ovlada
predmetima koji su u nju pali, dok bi se mala lampa
pod nj ima ugasila. Plamen ih, međutim, guta i oni
ga samo j oš više rasplamsavaj u.
2. Nemoj preduzima ti ništa na sreću ili na
neki drugi način suprotan načelima koj i stvaraj u
savršenu umetnost.
3 . Lj udi traže mesta u selu, na moru, u brdi­
ma, da bi se u nj ih povukli. I ti si navikao da imaš
takve želje . A svaka takva težnja je u najvećoj meri
detinjasta, j er je s druge strane ipak moguće da se
čovek, ako samo hoće, u svako doba povuče u sa­
moga sebe. Nema mesta koje čoveku pruža veći mir
i spokojstvo nego što je to nj egova duša, n aročito

73

ako je ona takva da, čim se u nju povuče, odmah
naiđe na savršeni mir. A kad kažem " mir " , mislim
samo na savršeni sklad. Zato neka ti uvek sklonište
bude tu, i u njemu se obnavlj aj . Neka principi koj i
će, čim na nj ih naiđeš, biti dovoljni da isklj uče i
odvoje od tebe ceo dvor ':- i da te ponovo otprate u
svet u koj i bez lj utnj e moraš da se vratiš, ne budu ni
predugi ni plitki. Jer, na šta se lj utiš ? Zar na pok­
varenost ljudi? Seti se rečenice koja kaže da razum­
na bića žive j edna radi drugih, da snošlj ivost prema
lj udima spada u pravičnost i da lj udi greše protiv
svoje volje . Pomisli, također, koliko se njih među­
sobno svađalo, bilo puno podozrenj a i mržnje jedno
prema drugome, kako su se međusobno borili na
život i smrt, a naposletku su ipak probodeni padali
i pretvarali se u prah i pepeo. Seti se toga i prestani
već j ednom sa lj utnj om. Ili si možda nezadovolj an
onim što ti j e priroda dodelila? Onda znaj da posto­
je samo dve mogućnosti: proviđenje ili igra atoma.
Seti se i dokaza po kojima se zaklj učuje da je i sve­
mir država. Ili te, možda, još uvek uznemiravaj u
telesni prohtevi ? Onda misli na to da se duša, čim se
jednom odvoj ila i saznala za svoje naročite osobine,
više ne predaje i ne meša ni sa blagim ni sa grubim
dahom sveta. Razmišljaj i o onome što si čuo o boli
i o nasladi i sa čim si se u potpunosti složio. Ili ti,
možda, ne da mira žudnja za ono malo slave ? Onda
se seti kako se brzo sve zaboravlj a, i kako je ogrom':. Mesto je dosta nejasno. Možda bi trebalo: da ti uklone svaku
tugu iz srca i da te otprate natrag u svet . . .

74

Marko Aurelije Antonin

na provalija večnog vremena na obe strane, ispred i
iza tebe; pomisli kako j e sve samo ništavno odobra­
vanje, nestalnost i nesposobnost rasuđivanj a mase
koja izgleda da te hvali i kako j e beznačajno malen
prostor na kojem se sve to događa. Ta, cela zemlja i
nije ništa drugo do j edna tačka, a ovo obitavalište
lj udsko je samo nj en sićušan deo. Kako je malo onih
i kakvi su to ljudi koji će te hvaliti! Zato neprestano
razmišlj aj o mogućnosti da se povučeš na ono mes­
tašce koje ti pripada i naročito ne daj da te povlače
ovamo onamo i nemoj se odviše gorditi, nego budi
slobodouman i posmatraj stvari i kao muž, i kao
čovek, i kao građanin, i kao smrtno biće. A od ovih
pravila koj a uvek moraj u da ti budu pred očima, za­
p amti naročito ova dva: prvo, da se stvari ne dotiču
duše, nego da nepokretno stoj e van nje, a nemir do­
lazi isključivo iz tvoga shvatanj a; i drugo, da se u
svemu onome što gledaš već vrše promene i da nje­
ga kao takvog uskoro neće ni biti. Uvek misli i na to
koliko si vremena već ti sam doživeo. Svemir j e pro­
mena, a čovečj i život je samo priviđenj e.
4. Ako mi, ljudi, imamo zaj edničku sposob­
nost mišlj enj a, onda nam je zajednički i razum po­
moću koga postajemo sposobni za mišlj enj e. Onda
nam je zajednički i razum koji kazuj e šta treba ura­
diti, a šta ne. Onda nam je zajednički i zakon. A ako
je tako, onda smo mi ljudi, građani. Onda učestvuje­
mo u nekakvom državnom uređenju. Onda je i svemir
na neki način država. Jer, u kakvom bi drugom zajed­
ničkom uređenj u moglo da učestvuje celokupno

75

Samom sebi

čovečanstvo ? A baš odatle, iz toga zajedničkog ure­
đenj a, dolazi i naša sposobnost mišljenja, i razumna
priroda i zakon. Odakle inače? Jer, kao što se ono što
j e na meni zemaljsko, izdvojilo iz neke zemljine ma­
terije, kao što vlaga proističe iz nekog drugog elemen­
ta, a toplota i ono što je u meni vatreno opet iz nekog
naročitog izvora (jer ništa ne postaje iz ničeg, kao što
i ne prelazi u ništa), tako i naša sposobnost mišljenja
proizlazi iz nekog bilo kakvog izvora.
5 . Smrt je, kao i rođenje, tajna prirode; kao
što je rođenj e spaj anje elemenata, tako j e i smrt ras­
padanj e nj ihovo, ali nikako nije nešto čega bi se
čovek morao stideti. Ona nij e u suprotnosti sa pri­
rodom bića koj e je sposobno da misli ili sa zakoni­
ma svoje sopstvene prirode.
6. Neminovno je da čovek određenoga ka­
raktera vrši dela koj a odgovaraju nj egovoj prirodi.
Onaj koj i to neće, želi da smokva bude bez soka.
Uopšte, ne zaboravlj aj nikad da ćete i ti i taj čovek
kroz kratko vreme umreti i da ubrzo zatim neće biti
VIse ill vaseg Imena.
7. Ukloni misao, pa se nećeš žaliti: " Uvređen
sam". Ukloni misao: "Uvređen sam" , i uvrede neće biti.
8 . Ono što čoveka ne čini gorim nego što j e
o n po prirodi, t o ni njegov život n e čini gorim i ne
škodi mu ni spolja ni iznutra.
9. Suština korisnog je u tome da ono uvek
deluj e korisno.
1 0 . Znaj da se sve ono što se dešava, dešava
kako treba. Ako pažljivo posmatraš, videć